Androgini demagog. Moderni prototip primordijalnog mudrosera. Urban do srži, avangardan do koske,
svojevrsni überhipster u isposništvu s onu stranu alternativnog. Manje čovek - više nevladina organizacija.
Intelektualni isprdak u vidu andragoga velikodušan je da časti svojim beskorisnim zamislima ljude i ostale niže vrste u neposrednoj okolini, dovoljno nesmotrene da mu ukažu pažnju. U tome je u načelu ničim izazvan, jer njegova zamisao ne zna za granice ukusa, mere i konteksta. Misli globalno, sere lokalno.
Andragog luta masom naoružan neonskom lampom u duginim bojama. Podražavajući fenjerdžiju Diogena, on traži ljude - da ga primete.
...
- Ljude i životinje treba jednako tretirati. Uostalom, nismo dizajnirani da budemo mesožderi, a i karnivorstvo implicira da je kanibalizam legitiman...
- Tebra, ne andragogiši. Meso se jede, trava se puši. Vitlaj tu buksnu dok odem po neki has.
Којим случајем знам за једну овакву која (је) студира(ла) андрагогију, трипује да је Београђанка и уметница, а гади се свог завичаја јер забога не знају шта је млеко без лактозе, соул, џез и разноразне фузије џеза са другим музичким правцима и још нека снобовска просеравања, а цела породица јој нема 'леба у цреву. 'Бем ти сељачине (пре свега сељанке) који мисле да им приличи да живе у Београду.
Gadno, fendere. Kompleks jbg, verovatno bi joj laknulo da umru od gladi, da se zatre trag ruralnom poreklu.
Генерално, можда од свега ми је мука кад неко дође из неке вукојебине, упише нешто на Филозофском факултету и одмах почне да качи на Фејс или да прича како слуша џез, соул, разноразне фузије, хип-хоп, техно, рејв, метал... А до јуче живи у месту где се слуша Јужни ветар, ЗАМ, па после звезде Гранда и Пинка, уз дајл ап Интернет као статусни симбол.
Ајде хип хоп, па и метал, било је тога деведесетих на Трећем каналу, али, џез, блуз, соул, класика... па то ван Београда и Новог Сада немаш где да слушаш, осим ако не свираш ниједан инструмент и немаш завршену нижу или средњу музичку па си имао људе који могу да те упуте на ту музику. А поготов то не иде после слушања Аце Лукаса и Синана Сакића. А тек вегетаријанство и борба за мањинска после одрастања уз паштете, виршле и маст на 'леба, а све уз учење да је нормално да отац звекне мајку с времена на време или деда бабу. Не иде млеко без лактозе и Луј Армстронг уз празилук из дупета.
Ово се чита ћутећи...