Antiutopija

Antiteza utopije. U suštini, mračno, uznemirujuće viđenje budućnosti. Predstavlja kritiku društva. Jako često je prožeta pričom o uništavanju pojedinca. Dela ovog žanra daju sliku čovečanstva u nekom budućem vremenu i na krajnje pesimističan način pokazuju u kom pravcu se društvo kreće.

Srpski centar za inkubatorsku proizvodnju i sistematsku obradu, 2540. godina (563. po Milićevom kalendaru), na reljefu u obliku štita koji nose orlovi, četiri slova "S", koji predstavljaju geslo Velikosrpske Države.

Slobodan Broz, jedan od deset upravljača Države priča deci o tome kako je odvratan život bio u vreme porodice, sopstvenog doma i slično... Priča o nehigijenskim uslovima u tadašnjim bolnicama i čovečanstvu uopšte. Spomenu i jednog od "zabranjenih umetnika" iz davnih vremena - Nešu Galiju. Ljudi nisu bili savršeni, ljudi su umirali od raka, nedostatka novca, nehigijene i komšija.

Za to vreme, unutar centra, jedan od najboljih radnika Alija Mišković više nije mogao da izdrži. Iako je posao bitniji, morao je da mokri. Pogledao je levo, pa desno, ustanovio da nema nikoga i olakšao se u prvih nekoliko epruveta sa budućim AAA-ima (nije baterija, već embrioni od kojih će nastati najsposobniji ljudi, ljudi koji će moći da vode Maksi diskont i da se bave sličnim poslovima).

Za to vreme, klinci su se u dvorištu igrali erotskih igara - devojke su merile sise, a dečaci polne udove, jer, dabome, nedopustivo je da neko ispadne kurva. S obzirom na to da je svako svačiji, futurističke Delije i Grobari su radile timski, zajedno su okopavali jame i jurili nečisto rođene jedinke, zatim ih ubijali od batina i zatrpavali u jame.

Dnevno sledovanje some je bilo za pičke, pa je vlast rešila da somu meša sa alkoholom (na ideju Tomsilava Šešelja). Iako čista soma ne izaziva nikakve tegobe, kombinacija ova dva je bila ubitačna po želudac. Naime, ljudi su peglirali svuda.

S obzirom na to da su Srbi još od davnina bili nebeski narod, nije postojala mogućnost stvaranja B-ova, V-oca i G-ova (nižih ljudi, manje inteligentnih ljudi), a s obzirom na srpsku tradiciju (koja je našla put do Vrle nove Srbije) stvarana su uglavnom muška deca koja bi postajala inženjeri i doktori pa je nezaposlenost došla do vrhunca, a ljudi, iako zdravi, nisu imali šta da jedu, jer je nestalo malina koje je Šone Malinar tako revnosno gajio i čuvao.

Nezadovoljstvo je raslo i došlo je do građanskog rata. Frakcija levih se odlučno borila sa frakcijom desnih i svi su pomrli.
Svetom je zavladala Ivana Žigon.