Prihod kojim se obezbeđuje egzistencija aristokratama za čijim radom nikad nije postojala potreba. Dodeljuje se, obično, rođacima vladara (kralja, cara, despota) jer je njihova jedina uloga u životu da postoje kao bekap verzija krunisanog ili krunisane, pa da se ne bi mnogo mučili stvarnim radom. Kao penzija samo bez potrebe za stažom.
Postoji i realna mogućnost da im se taj novac daje da ne bi svojom nesposobnošću proisteklom iz vekovne degeneracije rođačkih brakova upropastili neko važno preduzeće, ali to je samo žuč nezadovoljnih pripadnika plebsa koji im zavide na plavoj krvi.
- Ćale, daj mi neku firmicu da radim, dosadno mi je.
- Šta će ti, imaš od mene mesečnu apanažu, nisi ti za posao.
- Kako nisam, pa imam doktorat bre! Čika Mića rekao da sam najbolji u klasi!
- Od te klase bi i Pevac Sofronije bio bolji, ne može firma, pokvarićeš.
- Daj bar neku nekretninu onda, zajebava me pola splava da sam još na džeparcu...
- O suncetikalajisano! Na, uzmi neki fudbalski klub i ne smaraj me više!
Ma nije im lako: valja se slikati za novine, bežati od paparaca u alkoholiusanom i koznakakvom stanju, grliti sirotinju dok sevaju blicevi, znojiti na crvenom tepihu, taman posla ako vetar zadigne suknjicu i prokaže guzicu, mahati sa balkona....
Lepo. I vajld kard za sve buduće kaucije.