Ateista koji voli da pojede i popije na slavama, navrati vam na Božić i Uskrs i na sve ostale verske praznike (često verski kalendar poznaje bolje od pravih vernika)
- Ne, ja ne verujem u Boga. Meni to logika nikako ne dozvoljava, gospodine. Znate, ja sam ateista...
- A kako ti je logika dozvolila da dođeš kod mene na slavu da jedeš i piješ. Ako si ateista, šta tražiš na nekom verskom slavlju?!?
- Ja jesam ateista, ali fleksibilan
- Ženo, daj ti meni onaj moj fleksibilni pendrek da ja lepo ispratim našeg gosta ateistu
što se mene tiče, rijetko kad odbijam poziv na klopu i izbjegavam bilo kakve rasprave na temu religije... mislim, govoriti punih usta i to +++
Много је глуп.
Мислим, ако долазиш на славу, то је ваљда зато што те је неко звао и хоћеш да га испоштујеш, зато што ти је пријатељ. А тај те је вероватно звао зато што те такође поштује, без обзира на то да ли си ти атеиста, сатаниста, муслиман или православац. Чему онда овио помињање пендрека?
Ok, primer je manje-više istinita priča (nije bilo spominjanja fleksibilno ateiste, bio je samo ateista). Lika je pozvala domaćinova ćerka, jer joj je dobar drugar. Mali se zarakijao i počeda priča protiv vere, domaćin se zarakijao i eto ti konflikta...
velim ja, neka vi priča punijeh usta
Ali da - u pravu si. Primer jeste glup, jer je glupa situacija (i domaćin i gost su se poneli glupo) ;)
hahaha ++