Situacija u koju možete upasti tokom vožnje autobusom, gradskim ili turističkim, a koja se ogleda u potpuno paradoksalnom razmišljanju o tome da li saputnici čuju šta slušate na Vašem prenosnom uređaju za reprodukovanje muzike pojačanom do daske, te kako to da niko ne poludi od činjenice da obrćete istu pesmu već dvadeseti put zaredom.
Ma nek se nosi u vražju mater, pustiću je još jednom, pa neka trpe, šta da im radim, stvar je vrh vrhova! Mada opet, možda ipak ne čuju. Ama nema šanse da čuju, pa brunda motor busa, sve huči... Hihihi, koji sam kreten, o čemu ja razmišljam... Oook, sada me definitivno gledaju, jer se smejem sam sa sobom. Do mojega...
Bolje tako "prigušeno" da se čuje, nego kad klinke odvale Seku ili tome slično ali bez slušalica. Još ako zapevaju, najebali smo čak i mi sa slušalicama :)) +++
Ja uvek to isto mislim, ali onda prelomim i pustam im do daske, nek cuju malo sta je muzika, a ne ona sranja koja vecina njih slusa. +