Nezaobilazna u svim sferama života. Pojavom novih oblika komunikacije još više dobila na važnosti,
Zdravo pašo, zdravo svajo.
Cmok, cmok, cmok.Baš lepo što ste svratili, mi baš hteli da pijemo kafu i gledamo slike što nam mali (inače mali ima 2 metra, 100 kila i trenira rukomet) sinoć poslao iz Kanade. Internet ti je čudo. Eto već je mesec dana na toj razmeni studenata malo, malo pa se čujemo. Nismo slike ni mi gledali.
Počinje gledanje. Mali tamo, mali vamo. Vidi se da nije gubio vreme. Odjednom muk.
Na slici mali sedi za stolom. Malo ukrstio očima, ima onaj osmeh na licu kada ti je sve lepo i smešno, ispred njega desetak praznih flaša piva a sa leve i desne strane pritisle ga dve devojke, očigledno konobarice ali bez gornjeg dela uniforme za rad.
Muk. Paša i ja se smejemo u sebi, dok se ove naše dve samo besno gledaju.
-Dragane šta je ovo, jesi li ti njemu održao predavanje pre nego što je krenuo.
-Pusti ga ženo ima 25 godina.
-Lepo sam ti rekla da mu kažeš da pazi šta radi. Gledaj da našta liči, još će nešto da donese odande.
-He, he. da smo i mi pazili onda možda ni njega ne bi bilo.
Kraj priče. Svaja počinje da plače, istrčava iz sobe, ova moja za njom.
-Lepo je meni mama govorila........
--------------------------------------------------------------------------------
-Diži se brate. Treba da pošaljemo slike matorcima kući. Stalno me dave.
-Lezi i spavaj. Obavio sam ja to sinoć. Poslao sam i mojima.
-Konju jedan. Zar se ne sećaš gde smo bili pre neko veče.
-Au ja poslao sve, ubiće me keva kada dodjem kući.
-Autocenzura brate, autozenzura.
