To zapravo i nisu pravi umetnici, već deca bogatih roditelja koja nisu sposobna ni za šta. Pošto ih ne puštaju u porodični biznis da ga ne bi načisto upropastili, roditelji su spremni da trpe njihove umetničke izlive i čak kupuju njihova dela pa posle poklanjaju nesretnim prijateljima, poslovnim partnerima, zaposlenima ... Avangardu, kao pravac, biraju usled pogrešnih uverenja da za to nije potrebna nikakva veština ili talenat, a i zato što im to omogućava da posle loših kritika smire svoju sujetu 'neshavćenošću'. Retko se odlučuju za književnost jer je za to ipak potrebno poznavanje svih sedam (neki bi rekli 6) padeža.
Primer 1:
JK koja bi silno želela da je vidimo kao umetnikaPrimer 2:
Slika raspukle, gnojave konjske kopite ...
Novinar: Da li biste bili ljubazni da podelite sa nama značenje koje ova slika ima za Vas?
Avangadni umetnik: Ova slika pretstavlja semafor u Čika Ljubinoj ulici ...
Novinar: Ali u toj ulici nema semafora
Avangadni umetnik: ZNAO SAM da me nećete shvatiti! (demonstrativno napušta novinara)
Novinar: (u sebi) jbt bolje bi bilo da me urednik poslao na kopanje!Primer 3:
Nekada je postojala muzička grupa sestara Karić koja se se zvala D'n'D. Opšte je poznato da je tata kupovao ceo tiraž i delio zaposlenima, novim korisnicima, itd. pošto niko pri zdravoj pameti to nije hteo da kupuje.
paaa ... obe se bave kritikom zloupotrebe avangarde (ili se barem meni tako čini), ali različitim aspektima. Videla sam ovu sa naslovne pre nekoliko dana kada sam proveravala da li je neko ovo već napisao samo što sam bila suviše lenja da je tad i napišem, no dobro ...
mnogo je slicno definiciji koja je trenutno na naslovnoj