Dečje praznoverje, koje se pevuši kada vidiš avion na nebu. Nekako se uvek ponadaš da će stvarno da ih baci, čak i ako samo vidiš trag mlaznog aviona na 10 kilometara iznad sebe; a još ako je neki niskoleteći propelerac za zaprašivanje komaraca, onda mu mašeš k'o blesav u nadi da će pilot, (sa sve kesicom bombona), da tebe primeti pre svih ostalih. Koliko god lepo zvučalo, bombone ipak nikad ne stignu.
Kasnije se naučiš da kada avioni nešto stvarno bacaju, to nikada nisu bombone i razočaran surovom stvarnošću prekidaš svaki pokušaj kontakta sa njima.
Pa bacali su kod nas kinder jaja devedesetih godina, licno sam to dozivela. A fazon pojedes cokoladu i sutra dete oboli od raka debelog creva.
Američki bombarderi koji su učestvovali u vazdušnom mostu u Berlinu posle II sv. rata, stvarno su bacali bombone deci. Možda je praznoverje odatle i potiče.