Baci kendžu

Starija verzija od baci petaka. Odlikuje je neverovatna spontanosti i izliv emocija srazmeran psovanju žrdake. Bacanje kendže oslikava jedan od onih trenutaka koji se pamte čitavog života, koji nemaju svoju cenu i koji se ne mogu preneti na filmsko platno, pa da ste i sto puta Spilberg. Jer kendža daje smisao svemu.

-Pa dobro sine, šta si danas napravio u školi, opet me zove direktor?
-Pa ovaj... tata, ne znam... učiteljica ne nosi gaćice!
-Oho, vidi se da si moj, ajd baci kendžu, pa te vodim na sladoled.

-Jesi ti jebo šta kada si tako veseo?
:kez od uva do uva: Ma idem ti ja parkićem i znaš već vidim nju i nešto me ponese i kao da sam u jednom od onih filmova u kojima prosto otkineš na nešto, pritrčim joj i zamolim je za ples. I ovaj, nekako je pristala, ali sam se ja toliko izgubio u njenim očima, da sam izgrešio svaki korak. Ali opet, zajedno smo.

*Kendžu imaš pravo baciti i kada u osnovnoj upikaš gol osmacima, ako duže od par kilometara hodaš po ivičnjaku, dok te ostali gledaju kao indijanca, ako dođeš u narodnoj nošnji na poslovni sastanak, tražiš od profana na faksu njegov indeks jer si nezadovoljan kako formuliše pitanja... Ali pre svega za kendžu još moraš sačuvat ono dete u sebi, pokazivati ga svugde i na svakom mestu bez stida i imati onaj folkloraški entuzijazam.