Defanzivni igrač u fudbalu koji se vodi maksimom "lopta može da prođe, ali igrač ne". Nije potrebno objašnjavati zašto neki defanzivac nosi takav nadimak, ali reda radi treba reći da takav jedan mag veoma ozbiljno shvata svoj posao.
Možda nije grdosija od čoveka, ali kada te on odgurne pomisliš da te je upravo slon izgurao sa putanje kojom si silovito napredovao ka protivničkom golu. Kada ukliza u tvom pravcu, ponese te preko cele atletske staze, sve do tribina. Preporučljivo je skloniti se iz njegovog vidokruga (još bolje - baciti se na zemlju) kada izbija loptu iz svog šesnaesterca. Mnogi tvrde da je upravo jedno takvo izbijanje lopte oborilo onaj "nevidljivi" avion, pa ti sada vidi da li ćeš se zezati s tim.
Ivica: "Žile! Koj' kurac, bre - š'a ti bi s rukom?"
Žile: "O, Ivice, bez Marice! Jebaga, nastradoh na fuci. Jeb'o me onaj moj otac ludi, da me jeb'o i kad sam ga poslušao da igram fudbal na ovim seoskim turnirima!"
Ivica: "Š'o, bre, tako za čiča Raku da pričaš? Jes' da ima on trenutaka, ali..."
Žile: "Ma, pusti ga u peršun. Znao sam da će kad tad doći do ovakvog nečega, ali kada čačkaš mečku, onda se posle čačkanje tebi desetostruko vrati. Igrali smo turnir neki u Kasidolu i bilo je ok do finala. Timovi polupijani, jer se pijančilo nedelju dana pre trodnevne zavetine. Nismo se ni preznojili pošteno. Na kraju, u finalu, igrali sa domaćima. Oni popili boga oca, a delovalo je kao da jedva čekaju kraj, pošto se posle tekme služio vo sa ražnja. No, ovi krenuli silovito, a i mi bogami. Ništa balet, ništa nobles - izgaranje za svaku loptu. Jedva je bilo 2:2 do pred poluvreme, kada je nastao pakao na zemlji. Prvo je Pera Maloni dobrano zasrao..."
Ivica: "Što Maloni - je l' to zato što podseća na onog škotskog igrača?"
Žile: "Jok, mori! Taj nadimak nosi jer je jedan najobičniji maloumnik, kome ravnog nema. Ali, baš je dakbe da nekome zvanična "titula" bude takva, te smo to malo ukrasili."
Ivica: "A-ha! OK, razumem. Nastavi..."
Žile: "Dakle, prvo je Pera Maloni krenuo neke nazovi finte da prodaje njihovom centru koji mu je, onako iskusno, em uzeo loptu, em ga zarotirao za 720 stepeni, da kao ker juri svoj rep. To ne bi bilo strašno da nije samo golman bio iza njega, pa smo, naravno, primili gol. Hajde-de i to, nego sam posle toga ja krenuo po desnoj strani da prodiram ka golu. Odjednom sam se našao kod ražnja, video desetine glava kako me gledaju. Ruka mi je gotovo visila kada sam je podigao. Ispostavilo se da me je njihov odbrambeni igrač, koji se odaziva na ime Vlada Bager, tako nežno pokupio prilikom svog upada u moju zonu kretanja, da bih bolje prošao da me je auto na pešačkom opičio. Ugruvan sam samo tako, u glavi mi zuji, a ponekad vidim i trostruke oblike. To što smo na kraju izgubili sa 10 prema 2, to je sasvim nebitno. Al' š'o imaju radžu dobru - mrtve diže!"
