Sretoh ga pre neki dan u prolazu. Prva pomisao mi beše: "Kakav jebeni Bilbo Bagins !!!" Ista šulja, iste lone, isti oker somotni sako sa "modernim" pečevima na laktovima, ista zurka i kljun, isti komando hod i samouvereni pogled matematičkog genija neajnštajnovske provenijencije.
Vizuelni atak na moje ganglije beše prejak i neokorteks mi zabagova, a malo zatim kreira sistem ristor point na početak četvrte godine gimnazije.
Stojim i čitam spisak profana za tu godinu. Skoro sva stara ekipa je tu: Žana Valžana, srpski, Marija Sajlans-deco, engleski, Žika Ratus, bios, Žile Infuzija, fizika, Kaća Crnogaća, hemija ... Nedostajao je samo Gligor Logaritam, matematičar, Bog da mu dušu prosti. A bio dobar čovek. Ko li ga je zamenio, pitao sam se. I onda – paf ! Na dnu liste stajalo je – matematika: prof. Balša P !
Ime je samo po sebi bilo iritirajuće, a pojava me je dotukla.
"Dobar dan svima, ja se zovem Balša P. i ove godine predavaću vam matematiku" zaplovio je njegov više bari nego ton kroz učionicu, izazvavši masovno lučenje vlage kurava iz razreda. Sreća da razredne dukatlije ne mogu da vlaže inače smo komotno mogli šampinjone uzgajati bez puno ulaganja. Razred mi je, inače, bio kalambur svih vrsta i podvrsta meštana, a ja možda jedini cinični kreten, tako da sam ovako nešto i očekivao, ali ipak sledećeg časa je izrekao rečenicu koja mi je pomerila centar za ravnotežu, a kao što će se ispostaviti, i ono što se zove profesionalno opredeljenje.
"Uzmem ja, gospodo, juče, jednu od mojih mnogobrojnih zbirki zadataka da zavirim šta to mladi Belgijanci rade, i nađem ovaj zanimljiv zadatak ..."
"Mladobelgijanci ?!? ... Vau, kako kul ..." – pomislih.
Od tada sam njegove časove provodio u sejf-modu, prepuštajući retikularnoj formaciji da vodi brigu o onome što ljaljani zovu pažnja na času, istovremeno zabavljajući mozak situacionim analizama:
- vozim cisternu ledeno-hladnog Knjaza kroz Saharu i nekako ne primetim nasmrt žednog i iznemoglog Balšu kako kraula kroz pesak ... i jebiga.
-ložim Balšu da se sviđa profesorki geografije, zvanoj leponoga Beti, koja nije brijala noge otkad je Cobi uveo višestranačje u Srbiju, inače deklarisanoj lezbači
-Balša celiva mošti svetog Vasilija, a ja mu zveknem cajper i on upadne u ćivot ... Ne, ne ... to je ne kul.
-gagujem Balšu na maturantskoj ekskurziji da bi prestao da hrče (heh, nemoguća misija – pa ko bi njega vodio na ekskurziju ?!) ...
I tako ...
- Batice, šta ima?
- Ništa, tebreks. Upisao sam faks.
- Elektrotehniku ?
- Ma nee, filološki.
- Što to bre ?
- Zbog mladobelgijanaca.
- ????
- A i nije bilo mesta na sociologiji.
- Koji dakbe, a ?
- Taj stil, matori.Definicija napisana za takmičenje TDZP.
