Ljudi koji nisu dovoljno bitni da se za njih sazna dok su živi, ali su ipak uložili dovoljno truda za vreme višedecenijske karijere da bi kupili sažaljenje i pominjanje neposredno nakon smrti i nikad više. Za života se pominju samo pismeno, na raznoraznim spiskovima koje niko ionako i ne čita. Svojih 15 sekundi slave doživljavaju u rubrici ''In memoriam'' u obliku ''Rodio se tad i tad, 37 godina požrtvovano radio u studiju RTB-a, biće sahranjen sutra na Novom bežanijskom groblju'', a onda Vladimir Jelić ili Maja Žeželj prebace loptu Aci Stojanoviću ili Vladimiru Mijaljeviću koji nastave da drobe o pobedama Đovaka i porazima fudbalera.
- Brate, vredno trošiš radne dane četiri decenije i sabiju ti ceo CV u deset sekundi. Izvaljuješ?
- Taj stil, batice.
- E, al' ja ni toliko neću da dobijem.
- Ma, jebe ti se.
Ima toga i van RTS-a +