Reći čoveku istinu u lice potpuno neuvijeno i bez trunke želje za ublažavanjem izrečenog, i bez ikakvog obzira na to kakvo će mišljenje čovek imati prema nama nakon što mu tu istinu saspemo u lice.
Naravno, ukoliko se ovo prihvati za stil života i odnosa prema drugima, podrazumeva da će dotični, poput Al Bandija, život provesti radeći najgore moguće poslove, večito neshvaćen, ili jednostavno oteran u koš sa idiotima, kako bi odbrana od njegove istine u startu bila diskvalifikacija "Ma pusti budalu, šta on zna!".
Stoga je Bandija najlakše i prihvatiti kao promašenog prodavca ženske obuće, kome je ćerka kurva, sin kreten, a žena nesnosna beštija, da se ne bi prodrlo u suštinu stvari - da je Bandi subliminarno otelotvorenje sudbine onih koji kičmu ne savijaju i plaćaju cenu svoje slobode, ma koliko nam na prvi pogled izgledali nisko.
Kako je retko ko od nas zaista i spreman na sudbinu koja prati ovakve ljude, naše bandisanje se svodi na trenutke koji su uglavnom retki i koji vremenom postaju sve ređi. Uzdržavanje, društvene konvencije, birane reči... su sve sinonimi za život protkan lažima u kojima lažemo druge da ih volimo i lažemo sebe da drugima činimo uslugu time što ih trpimo i lažemo.
Svakako da istina uvek ima svoju cenu, za koju u mikrosekundi mozak iskalkuliše da li je spreman da je plati ili ne, zarad zadovoljstva apsolutne slobode koju nam Bandi trenutak donosi. Kasnije padnemo, usled slabosti pomislimo da je cena ipak bila previsoka, dok sebi ne kažemo da je cena slobode uvek previsoka, ali da je zadovoljstvo trenutka slobode nemerljivo.
- Dragi, da mi ova haljina nije tesna?
- Jeste, dušo, ugojila si se i idi na dijetu da ne bi postala kravetina ko tvoja majka!
- Nećeš se ti skoro omrsiti!
..........................................
- Znaš kako, ne znam što me ovo kopka, al koji sam ti ja po redu?
- Pa znaš kako... Malo mi je glupo... Ti si mi drugi!... Imala sam jednu dugu vezu...
- Kako drugi bre, pa ja znam još trojicu koji su te spavali!
- Oblači se, marš kući i briši moj broj iz imenika!
.........................................
- Kakav je kralj onaj Marko! Nači, pre neki dan, Sveta Dileja ga nešto cima i šatro mu postavlja neka pitanja i Mare morao da mu priča da je super u svemu, i onda ga pita "Je li, šabane, jel da sam najpametniji na svetu?"... Mare tu zastane, doživi Bandi trenutak, i kaže mu "Da ceo ljudski rod izumre, opet ne bi bio najpametniji, jer bi sigurno preživeli pacovi i bubašvabe!"
- I onda?
- Pa ništa, Sveta ga propisno složio, eno ga Mare leži na gajbi, oporavlja se polako, al mislim da će taj trenutak i deci da prepričava.
Врх дефка, стварно. Ал' не ваља бити Банди, није ни пристојно увек говорити истину. К'о онај лик из Седам и по': "Људи једу. Просто морају да једу. Извините, је л' неки проблем да прднем?" лоло +
Ваља ти коментар дуката, ал маши поенту :)
У праву си, ово из Седам и по' је мало друкчија врста говорења истине и нема везе с дефком. 'Тео сам у ствари да кажем да се слажем са Вучицом и да додам да није ни пристојно увек говорити истину, ако је она увредљива, а ово из филма сам дод'о тек онако, јер сам се сетио. :Д
Mrzi me da citam, bolu me oci od ovoga... Kak' vas ne mrzi da pisete ovakije romane?
Ma jock, nisam ja takva osoba, da dajem nusmi a da ne procitam defku. Verujem ja da je to lepo sroceno i zanimljivo, ali dok ne procitam nemam dokaza...
U svakom slucaju: O'kle vam nerava da pisete ovako??? Brze procitam stari zavet, boktejebo.
Очигледно зато што ми фали талента да нешто паметно сабијем у пословицу, па смарам овде народ ;)
Eh, nemoj da si tako samokritican, treba imati talenta za ovakvo proseravanje.
Ajde, dobio si plusic, verujem da je defka dobra. Mozda je procitam nekada, ako uspem da izdvojim par sati slobodno... Ili da podelim citanje na dva dana... Smislicu nesto.
Пођеш... и не можеш да станеш...+++*
Ne valja čoveku reći tek tako istinu u lice, već se mora malo ublažiti i dobro upakovati a da se on ne uvredi. Neki put treba biti i snalažljiv da ne popiješ batine, a neki su i zaslužili tretman rafalne istine ako su bili đubrad prema tebi. +