Stanje u kojem nismo svesni samih sebe. Kao da ne znamo gde se nalazimo. Java i san su nekako pomešani. Zato nikako ne možemo da kontrolišemo naše postupke.
Upravo u ovakvoj situaciji smo najprirodniji, jer izvršavamo namere koje su bile duboko zakopane u podsvesti.
Ovaj status psihe najčešće doživljavamo posle prespavanog pijanstva.
Ustaješ turobno i mučno. Dok rukama trljaš lice, toplim stopalima dodiruješ pod. Čuješ mamin glas i komšinicu, kako ( kao i uvek) toroču. U nosu osećaš vruć i topao miris kafe. I dok posmatraš sobu kroz zamagljen pogled i krmeljive oči, pokušavaš da se dohvatiš brave.
Izlaziš. Odeven si samo u gaće, ispod kojih se ocrtava nabrekla stvar. Da li je to od lepog sna ili želje za pišanjem? Ne znaš! Samo, nekako nesvesno, osećaš prezrive poglede ovih žena.
Sa visine gledaš svoje uštapljene noge, kao da nisu tvoje. Sećaš se da si sinoć njima bežao od murijaša, jer si pijan, iza zgrade MUP–a, mokrio zid. Ustvari, da li je se to stvarno desilo? Sve što ti dođe u glavu kao sećanje, deluje nestvarno.
Podne si već prevalio. Oči su ti sitne, nos nekako drugačiji, usne suve. Mama te, dok prolaziš, nešto pita, ti se samo smešiš. Niti si razumeo šta te je upitala, niti je konstatuješ, ali se zato smešiš. Ko zna zašto?Dok ideš ka kupatilu, češeš zadnjicu i grudi u predelu bradavice. Ulaziš, umivaš se i shvataš u kakvom si sranju. I dok su ti usta puna vode i zenice raširene, u sebi misliš: “U jeb’o te život, opet sam bio banovan!”.
bez obzira to što je ona moja mama,ja sam realan,ipak toroče.....:)
plus naravno.
čekamo neku dužu definiciju iz banovskih dana. Mene kad banuju vratim se sa pripovetkom.
Majku mu jebem, ja kad se diskonektujem od alkohola dođem kući u pet ujutru i u sedam sam već na nogama. Ne mogu spavati, da ga jebeš. A ovaj prevali podne. :))
Pljus, kod druge rečenice sam prepozn'o ko je.
+1
Nije lijepo za majku da kažeš da toroče... A je li ovo djelo nastalo u baniji? :)