Priglup čovek nerazumnjivog govora, bicman, kljova, čovek ograničenih mentalnih sposobnosti, najčešće lokalna seoska sirovina sposobna samo za unos džakova.
Na lokalnoj stanici, vozač autobusa nestrpljivo čeka Mileta i njegovog saputnika.....
Mile: Ajde bre Simo, šta se muvas tu, pobećiće nam autobus za Vršac....
Lomljava po šipražju u blizini stanice...
Simo: Aaaaa?
Mile: Ajde vole jedan retardirani, jebo me pas kad sam te i poveo da mi budes pomoćnik!
Simo: Euvooo sad' ču, sam' naberem molo sumoOokavaaaa!
Mile: Kakve smokve idiote, to je kesten!
Vozač autobusa: Au bre Mile, otkude ti ovaj banzubilko?
Ako padne stablo, a nema nikog u blizini, da li se čulo nešto, ili je tiho u legendu otišlo?
Banzubilko postoji kao izraz. I može se reći da je nastao isto kao i bicman, na selu. Neko nije cuo, neko jeste, ne vidim u cemu je problem.
Ne treba da definišeš reč koju koristiš eventualno samo ti.