Omiljeni likovi u jednom naselju koji dolaze na basket. Pripadnici ratne generacije dobi 30-35 godina, karakteristični po frazeologiji koju koriste. Za razliku od onih svečano obučenih za basket ovi kao da su došli direktno sa mješalice , univerzalke progledale na sve strane, trenerka sa flekama od maltera, i majica poparana po šavovima, ostatak iz prethodnih okršaja. U igri koriste dvije taktike: "Srce na teren" i "Nema lakih poena". Gospodari reketa, jer zbog nedostatka kondicije i viška kilaže ne mogu da izađu na van linije 6.25. Poslastica za publiku je upravo okršaj sa gore pomenutim fenserima iz kojeg tradicionalno izlaze kao pobjednici, uzalud "And 1" kad te u bloku sačeka pivski stomak.
"Prangijaj Milovane, ja sam pod košem!"
Milovan maši...
"A jebem joj sunce, procenat šuta ti je kao mast u djelimično obranom mlijeku 2.8 %..."
"Jebi je, kad prangijam iz daljine sve kontam da imam žabicu na nišanu pa da pomjerim"
-"OP OP, 'vataj tog leptirića, nema lakih poena.."
браво... био је један што ми рече: од првог до двадесетог поена, игра траје 15 минута, али од двадесетог до двадесет првог још 20! И био је у праву, кад је битно, почну највише да бију по рукама и ребрима :)
au, znam ovakve, odem na basket i posto sam konjina od dva metra, red je da neko igra i unutra, ispolivaju me kao budalu, ne mogu dva zicera da ubacim!
Ahahahahahaa Plus! :)