Kada bong ili džoint idu u krug, obično se već posle prvog kruga nađe lik koji se, kada sprava opet stigne do njega, baci u neku istripovanu priču, ponesen osećajem nadimljenosti i pripadnosti ovoj maloj grupici ljudi koji se trenutno navaruju.
Tada zaboravlja da on u stvari trenutno ne drži cigaru, već vuju koja uzalud gori i dimi dimom koji govori: "deset dinara - nestade! - dvadeset pet dinara - ode!", a lik i dalje razglaba svoju priču, povuče koji dim s vremena na vreme i zaboravlja na to da ga ostali sve vreme čekaju da šalje dalje.
Na svu sreću, uvek se nađe neko najprisebniji da ga probudi iz tripa i zamoli da prestane da bejbi-situje.
