Veoma česta pojava kod tinejdžera, onda kad mu se svet lomi, kad ga niko ne voli i niko neće da ga sluša, pa misli da će roditelje da mnogo iscima ako pobegne večno iz kuće, ode u neku levu zemlju i sve ih zajebe, obogati se... Ali, ovaj poso se završava dok pubertetlija ne oladi glavu, za nekih pola sata, i dok ne shvati da nema gde da ide, nema ni kinte, nema gde da spava, shvati da je to moguće samo u filmovima, pa mu se više isplati da se vrati kući i na neko vreme ne priča sa roditeljima. Ipak se on naviko na tople ručkove, džeparac, i udoban krevet, a snaći će se nekako i bez tih patika koje oni neće da mu kupe, ili će da sačeka 18 godina da ode, ali razmažen je, pa se ni to nikad neće desiti.
