Ne tako davno, u zemlji Srbiji, dok se hleb uglavnom ručno mesio od polubelog brašna - tzv. tipa B, sinonim za berićet i svako obilje.
Danas, pod uticajem trendova sa Zapada, omražena, nezdrava namirnica koju jedu samo neprosvećeni seljaci.
- Baba, bio sam kod čika Mitra, da vi'š šta sve oni imaju...
- Jes', jes', sinko, bogata je to familija, oni samo beli 'leba jedu...
----------------------
- Dragi, možeš li da zamisliš, ona Maja svojoj deci sprema sendviče od belog hleba! Fuj! Jadna deca kad im je majka takva seljanka, ima da dobiju šećer i holesterol do svoje dvadesete.
- Jeste, srećo, u pravu si. Srce mi se cepa kad ih vidim onako nezdravo rumene, a ne aristokratski blede kao što su naša. Nego, daj mi 200 dindži da kupim 300 grama specijalnog ražanog crnog, obogaćenog integralnim mekinjama i neljuštenim semenkama organskog suncokreta sa padina Hindukuša.
Najbolji su oni koji kupuju crni, fol integralni, sastav- 80% pšečnično brašno tip 500, voda, so, emulgator, cinculator, vodice akumulator i malo kakaa.
+
Hahahahaha!
Odlična! +
hahahhaa... +
Drugara jednog sam ubedio da kupuje manastirski lebac, rekao sam mu, da se u jednom krije dukat.
Oi ++