Znaš da si u manjini, teši te jedino to što znaš da će ta manjina uvek postojati uprkos činjenici da se verovatno nikad neće pretvoriti u većinu. Smatraju te štreberom, misle da učiš 5 sati dnevno, da nemaš vremena za druženje, da nikad nisi uradio nesto ludo, drugačije, a ti prosto ne vidiš svrhu dokazivanja pred takvima. Onda dolazi nešto još gore-povlačiš se, nemaš više snage da pokušavaš da se uklopiš, ne zeliš više to, shvataš da si drugačiji i to počinje da ti se opasno sviđa.
Počinju da te gledaju drugačije, ne prepoznaju te, dolaze pitanja: "Da nisi postao emo?" (haha), ti na to samo prezrivo frkneš i nasmeješ se. Tražiš nekog ko te razume, roditelji to svakako nisu, za njih si jos malo klupče, s jedinom razlikom što više ne kakiš u pelene. Onda se desi da upoznaš neke ljude, obično starije, dosta starije, s njima razgovaraš dugo, o svemu, poučno i to ti se sviđa, počinješ da se osecaš prihvaćeno.
Krećes da analiziraš ljude iz okruženja. Vidiš grupu devojaka (devočica?) sve ti izgledaju isto, air max, iscepane farke, puder, maskara, sjaj za usne, senka i jos štošta. Za svaku od njih znaš da nabrojiš bar desetoricu s kojima su bile u vezi. One na času kucaju poruke, na odmoru pričaju telefonima. One prvi dan kažu upoznala sam ga, treći dan kažu volim ga, međusobno se oslovljavaju sa mačko, mico, ljubavi... Ti ih samo sažaljevaš.
Okreneš se prema drugoj grupici, to su "huligani". Široke trenerke, mahanje rukama, pretnje svakom i svemu. "Alo, bre nemoj, bre da se kačiš sa mnom, bre"-njihov fazon. Shvataš da nemaju život, da dišu za opijanje, pušenje, drogiranje, obijanje trafika i karanje po ćoškovima.
Onda ide grupica "šmekera", oni ne biraju, budu sa svakom koja to hoće, ponekad i sa onima koje to neće, postaje ti stvarno muka, batališ analiziranje. Ne možeš da verujes u kakvom okruženju živiš i ostaje ti samo da čekas i da se nadaš,a nadaš se, mnogo.
Nadaš se da ćes krenuti u novu sredinu, upoznati osobe slične tebi, da nećeš morati uvek da se družiš sa osobama koje su 10 godina starije od tebe, da će te neko, konačno razumeti. Zaroniš u svoje more, nastavljaš da čitaš, zanima te sve, razvijaš svoju kreativnost i onda shvatiš da zapravo znaš ko si i jedini cilj koji postavljaš sebi je da ostaneš dosledan svojih mišljenja, jer to je, zapravo jedino važno.
"Znaš da si u manjini, teši te jedino to što znaš da će ta manjina uvek postojati uprkos činjenici da se verovatno nikad neće pretvoriti u većinu."
kako bi ta recenica po vama trebalo da zvuci?
dr.parmenid, nisam ja imao nameru da nipodoštavam ni njen stav niti to što je napisala.
Kritika je najteža frakcija pisanja i u njoj je krucijalno da ne ističeš sebe boljim od onoga što kritikuješ. Inače ide ljudima na kurac. Zbog toga su minusi. Samo to.
Evo ovaj zna kako da kritikuje. Ja baš i ne.
a da nije pisano u drugom licu? da je u prvom bilo bi:"Znam da sam u manjini,tešim se..." možda grešim...
Hvala i za pohvale i za kritike... Hmm ova definicija se dosta razlikuje od mojih dosadasnjih i nisam je pisala s namerom da pokupim pluseve... Ovo je vise bio neki pokusaj izduvavanja. Pisala sam tako kako se trenutno osecam i mozda bi trebalo da napomenem da sam 96 god, jer cini mi se da to malo menja stvari, jer nije lako biti drugaciji. Verujem da dosta vas zna o cemu pricam... Nisam pesimista, ali desava se da se osecam kao da me niko ne razume... :)
Jako lepo pišeš s obzirom na broj godina. Bravo.
Pa ništa samo budi strpljiva i posmatraćeš kako će se vremenom odnos menjati, kako će lepi postajati ružni, zanimljivi jadni i dr. Ti ćeš do tada verovatno već pronaći svoju većinu i sebe u njoj, pa ti sve to neće biti ni bitno (život je debela ironija). U svakom slučaju to je odvratan period života i za tebe i za njih, nisu ni oni ništa srećniji samo malo manje analiziraju svet oko sebe pa im je lakše.
I ne daj se! ;)
mrzim defke u stilu 'ja sam drugačiji ostali su govna' ...ali ipak još si mala, ako sad ne pustaš filmove u glavi kad ćeš...shvatićeš brzo da ni po čemu nisi posebna. ali bar si pismena...stil obećava, plus. nastavi.
Svaka čast za 96.godište. Pismeno, vrlo pismeno, neki postanu, neki neće nikad.
Radi samo na skromnosti jer je to jedina vrlina velikih ljudi.
Od mene +
Čekaš da pređeš u srednju?
Ako te usere(kao npr. mene) naćićeš dobro društvo.
Ako ne,bar još četiri godine ćeš da trpiš izmutirane slučajeve ovakvih manijaka.
Kao sto rece hujo, pravo drustvo dolazi u srednjoj...
+, dobra je defka, samo nemoj da ides kroz zivot sa fazonom "ja sam zrelija od njih jer pricam samo sa starijima, i zato sto ne nosim air max"
ALO! Ovo dijete ima 14 godina! Šta je vama?! Za njen uzrast i previše zrelo. Plus i zvijezda.
Salabajzeru- oni tada to nisu znali (da ih malo opravdam), hvala :)
Minic94- ne brini, necu :)
Dr Jankovicu- 'fala
Podseca me na mene sa nekih malo godina. bezi iz te sredine gde god da to zivis. Rodices se, mada ce te uvek pratiti osecaj da si vanzemaljac. Inace ne dajem pluseve na ovakve stvari, vise je ispovest nego definicija, ali svi mi zapravo volimo sto nam Vukajlija daje slobodu da napisemo i neke "nedefinicije", a i citavo nase "stvaralastvo" ovde moze da se podvede pod samopromociju.
Cuvaj to posebno!
(e sad sam stvarno prava tetka) :)
"mada ce te uvek pratiti osecaj da si vanzemaljac"- vrlo utesno :D
Vuka je tolerantna...
Super-teto-Enerdzi hvala puno :D
Kad kritikuješ nemoj pisati u prvom licu zato što deluje kao samopromocija, što i jeste. A samopromocija nije osobina zrelih ljudi.