Biti prvi

Poslednja misao sa kojom zaspete kao osmogodišnjak i prva sa kojom se budite.
Nešto što vam nikako ne treba kad imate četrdesetpet. Relativna stvar.

Svadba u prošlu subotu.
Trideseti minut besomučnog uzičkog kola i vi u njemu. Proklinjete boga kada ste ušli i molite istog da Radomir zvani “Nema šta ne znam” prvi odustane. Samo ne vi. Ko prvi odustane ostali ga gledaju popreko i ujedno mu u sebi zahvaljuju do neba.Glavna je tema zajebancije na jutarnjoj kafi u firmi.
S jedne strane vas gledaju žena i tašta, a sa druge tast i njegova tašta.
Boli vas čašica sa basketa, diskus br. 4 i 9.
Samo nekako da se izvučete, a da ne ispadnete pizda.
U tom trenutku bi menjali sva prva mesta koja ste osvojili.
I prvo mesto u streljaštvu na papirijadi u Vrnjačkoj banji .
I prvi red na zapadu protiv Bajerna.
I prvu floridu u kraju.
Odjednom muzika staje. “Nema šta ne znam” je odustao. Gotovo je. Neverica pa nalet adrenalina. Uspelo vam je. Niste prvi.