Ono što koristite kada zaista nemate čime nekome da zapretite. Obično bude nešto prilično neodređeno, a uspeva u zavisnosti od paničnosti i umešnosti tripovanja onoga kome je upućeno.
Snaga blef pretnje je upravo u tome kako je objekat doživi, nezavisno od onoga što ste zapravo rekli.
-Vrati mi kapu!
-Nećuuu..ahahaa..
-Daj!!!
-Što bih ti vratio....
-Dobro,(smirenim glasom) nemoj da mi vratiš. Očigledno ne znaš ko je moj ćale.
On polako zamišlja njenog ćaleta kao okorelog robijaša koji je izašao iz zatvora jer čuvari više nisu mogli da podnesu napetost njegovog prisustva, a koji doručkuje litar rakije sa sve kriglom da bi ga posle krvavim zubima pojeo kad čuje da je zadirkivao njegovu mezimicu u školi.
Realnost je da je njen tata automehaničar Mika, jedan od najdobrodušnijih ljudi u kraju, koji bi se na ovu pretnju svoje ćerke nasmejao i potapšao ih oboje po glavi.-------------------------------------------------------------------------------------------------
-Ajde kad će više taj ručak!! Kevooooo!! Kad ćeeee??!!
-Sine, nikad ne zajebavaj onog ko ti kuva ručak..
Sin odmah zamišlja kako mu u ručak dodaje neku užasnu telesnu izlučevinu ili blagi otrov od koga će mu polako opadati kosa i izrasti treće mudo zbog koga će postati ogavan svakom ženskom primerku na šta će se njegova majka vriskom smejati pod crvenim osvetljenjem.
U realnosti, majka je mislila na mogućnost da mu slučajno presoli ili prebiberi ručak ako joj bude odvraćao pažnju primedbama.
Ili kad ja pretim nekome na internetu: "Slušaj balavče, polomiću ti kosti!"
A u realnosti može biti da mene nema 30 kila sa sve foteljom, a on neki balvan od 120 kila i deset godina stariji, al bitno da sam ja ispao faca :)
Drugi primer ti je malo nerealan, otud minusi :/
Ustvari, šta malo...