Teorija koja objašnjava ono što ostale još ne mogu.
Napoleon: Primećujem da u svom delu (Celestial Mechanics) niste jednom pomenuli boga.
Laplace: Sire, nisam imao potrebu za tom teorijom.
Skup svih prirodnih pojava koje niko do sada nije uspeo da dokaže naučnim putem.
Najveći jamac.
- Posao završen. Jeste zadovoljni?
- Odlično, nema zamjerke, sinko.
- To je 10 000 sveukupno.
- Bog će ti platit'.
- Je li ima koje obveznice na donosioca pa da se naplatim gore?
Onaj kojeg ne baš najbistriji i oni problematični znaju najbolje.
- Pa zašto ispi onaj špiritus ako Boga znaš?!!
- A mislio sam da je sok od jabuke.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------
- E popušila sam Janku sinoć!
- Zašto ako Boga znaš, pa on se zadnji put kup'o sa Ciganima na Đurđevdan!
Bog. To sam ja. To si ti. To je čak i Toma Nikolić kada se ne smeje - lagano govoreći neke panteističke mudrolije pokušao je da me uteši starac kome sam ležao u krilu sveže ranjen sačmom u koleno.
Sve mi je više imalo smisla to što je govorio.
Bog stvori mene, ja stvorim govno... Obojica smo stvorili, istu stvar. Kako sam mogao da odem? Da ostavim toplinu doma i krenem u sizifovski rat protiv protivnika većeg od mene gomilama puta, a opet nedovoljno jakog da me slomi do kraja.
Probudih se. Prozvali su mene i starca da pristupimo prostoriji za mučenje iz koje su svi izlazili iskolačenih očiju, sede kose i bledog lica. Bojali su se te prostorije. Ja nisam, mislio sam da nema ništa strašnije od tri godine samoće i boli koju sam do tad preživeo u ovom kazamatu prikladnom samo najgorim horor filmovima japanske produkcije.
Ali, čekalo me je iznenadjenje, "uvek može još" - reče stražar dok sam mu sasuo u lice kako mi ne mogu više ništa.
Užasan prizor me je čekao. Gomila mrtvaka nasumično odsečenih ekstremiteta ležala je na sredini dok su ostali zarobljenici pod pretnjom oružjem i bičem vukli polužive vrišteće spodobe ka istoj toj gomili.
Gospodin stražar mi se osmehnuo i rekao "spremi se za susret sa onim svetom". HA - pomislih - kakva budala, pa jedva sam to čekao. Al' ne lezi vraže, izdvojiše jednog mrtvaka sa one gomile, pa ga vezaše za mene. Goli obojica, on mrtav sigurno već tri dana a ja pritisnut o njegovo mekano smrdljivo telo puštam suze neverice, suze gadosti, suze Božije. Bacili su nas u jedan kovčeg i zatvorili, da bi mi obezbedili pun ugođaj ubačena je i jedna upaljena baterijska lampa. Smrad je bio nepodnošljiv, povratio sam ono malo hleba i vode što sam taj dan pojeo što je samo pogoršalo situaciju. Vezanih ruku, nogu, ali otvorenih očiju gledao sam u lice na kojem se već nazire lobanja dok crvi mile između zuba.
Probudio sam se, ošamućen, lice mrtvaka mi je postalo poznato, počeo sam da mu pričam o mom domu, ženi, deci, ocu, majci... Prirastao mi je za srce. U prenesenom značenju, ali i bukvalno, jer je moja koža počela da srasta sa njegovom. Gušio sam se. Usrao sam se, i bukvalno i u prenesenom značenju.
Pribijeni jedan uz drugog postadosmo jedno, mrtav i živ. Ponovo sam počeo da mu pričam, satima, mada bi nekome ko to gleda sa strane više izgledalo kao tiho mumlanje bezubog idiota.
Nakon neke dve godine, mada su mi rekli da je prošlo 24 sata, kovčeg se otvorio. Izašao sam iz prostorije dok je masa zatvorenika blenula u mene kao u nekog duha. Spazio sam starca kome ležah u krilu, sklupčan beše u nekom ćošku, prišao sam mu i dotakao mu rame, a on je pobegao u drugi kraj dvorišta.
Kleknuo sam, pogledao u baru gde videh odraz nepoznatog lica, iskolačenih očiju i sede kose tad rekoh toj nakazi - Ti si Bog, ja sam Bog.
Osoba,pojava,uverenje,nadljudsko biće ili šta već u zavisnosti kako ko veruje, ali činjenica je da za svaki problem on jedini ima pravi odgovor.
- Gde gostujete sutra?
- U Donju Moštanicu.
- Opaa bato, onda već pišete 3 sigurna boda.
- Ma kurac...
- Šta?
- Radoslav ide sa ćaletom da baca bale, a Jovan slavi rođenje deteta u subotu, tako da pitaj boga kako ćemo proći, samo da ne bude debakl.
.
.- Milane, kad dolaziš kući?
- Ma pusti me u pm., evo me u Opštini čekam već sat vremena jedan papir, pa pitaj boga kad ću doći..
.- Druže, je l' tebi legla plata?
- Jok, sad za vikend gazdina ćerka ide na Maldive, pa pitaj boga kad će nam uplatiti.
.
.
- Na ovaj sajt sam došao pre 11 godina, a pitaj boga kad ću ga napustiti.
Čudo neviđeno.
Menadžer popova zadužen za plaćanje njihovih dugova i računa.
Dolazi pop kod automehaničara po svoj Mercedes sa zatamnjenim staklima nakon izvršene popravke:
Majstor: Pope, evo gotova Vam je mašina.
Pop: Svaka čast, mladiću. Vidi se da si majstor svog zanata. Jel bio veliki kvar?
Majstor: Pa morao sam da stavim dosta novih delova. Svećice su Vam pregorele, pa sam ubacio nove, zamenio sam vodu i antifriz u hladnjaku, zamenio ulje i još neke sitne prepravke. Sad će da prede k'o maca.
Pop: E, hvala ti dete. Odoh ja. Bog će ti platiti !
Majstor: Ali, pope, ja sam imao ovde troškove, menjao sam delove...
Pop: Ništa ti ne brini, Bog sve vidi i nikome ne ostaje dužan.
Biće zbog kog postojimo a u koje neverujemo.
Najveći voajer.
Nešto ovde nije u redu.
Rat, bolest, smrt, destrukcija, glad, prljavština, siromaštvo, mučenje, kriminal, korupcija i Ledene kape.
Nešto sigurno nije u redu.
Ovo nije dobar rad. Ako je ovo najbolje što bog može, ja nisam impresioniran. Rezultati kao ovi ne pripadaju rezimeu Vrhovnog bića. Ovo je vrsta sranja koje bi očekivao od kancelarijskog privremenjaka sa lošim stavom.
Pokušao sam vjerovati da postoji Bog, koji je svakog od nas stvorio na svoju sliku i priliku, koji nas jako voli i budno pazi na stvari. Zaista sam pokušao vjerovati u to, ali moram vam reći, što duže živiš, što se više osvrćeš oko sebe, to više shvaćaš, nešto je sjebano.
Ako je bog svemoćan, može li napraviti kamen toliko velik da ga sam ne može podići?
Ako postoji bog, mora da je muškarac. Ne postoji žena koja bi ovoliko sjebala stvari.
Moj bog ima veći kurac od tvog boga.
Nikad se ne svađaj sa idiotima, pogotovo vjernicima. Samo će te spustit na svoj nivo i pobijediti po iskustvu.
