U osnovnoj školi, bombone su bile nešto što se deli razredu kada je nekome rođendan. U zavisnosti od imovinskog stanja slavljenika, ostali su mogli da uzmu po tri bombone (ako je slavljenik buržuj), dve bombone (ako slavljenik pripada srednjoj klasi) ili jednu (ako je slavljenik siromašak). Na ovaj način smo se kao deca dokazivali, jer tada nismo imali mobilne telefone, a nismo obraćali pažnju na markiranu odeću i skupe patike.
Dobre, stare, bombone...
Šta ćeš, tako je počela drugarica u septembru prve godine, nismo smeli da menjamo tradiciju :) Cele godine skupljaš četristo kinti da se ne obrukaš xD
Najslađa fora - podelimo na početku časa, na kraju vratimo (ko uspe da odoli) i slavljenik deli opet na sledećem času, posle pesmice :) A otpakuju se obavezno kod profesorice koja najviše voli šuškanje :))
Хахахахаха, тактика убија. Али крем бананица је крем бананица, смазала бих је за 2 секунде, ем је волим ем је џабе, па куд ћеш лепше?
Хахахах, ми то сад обавезно радимо у средњој, јер је то један од начина да мало залудимо професоре и да одузмемо што више времена. Плус! :)