Rečenica koju sam, ispunjen očajem, rekao svom bratu prilikom iživljavanja našeg šestogodisnjeg rodjaka iz sela. Iživljavanja nad nama, a posebno nad kompjuterom.
Oću da igram igricu sa motorima, oću da igram igricu sa avionima, oću da igram igricu sa frezama!!! (Besomucno random kliktanje po svemu i svačemu) Tras!!! Bum!!! Pljas!!! A šta je ovo??? Tras!!!
Skroz mi je lakse. :) Mislim, dobar je on klinac, ali ja nisam uspeo da odrzim kontakt sa detetom u sebi, pa ih sad ne razumem i malo me nerviraju njihove igrice. :) I pored svega toga, ne volim kad neko bije po tastaturi. Ona, koja je prezivela svakakve vrste tecnosti prosute po njoj, da sad rikne zbog nekog deteta??? Aaa ne... :D
Sve su to neiživljeni somovi. Govnjivom motkom i da se smiri. + i omiljena :)