Brus Vilis

Što je ćelaviji, to je zajebaniji. Prcao Demi Mur dok je valjala, posle rešio da je zameni za noviji model. Gospodin čovek, veliki pašenog, strahovit dominator. Eve vam primera.

Šmeker stari, opasnoga kova,
Sa glavom što podseća na plovak,
U svakom filmu on je čisti plus,
Opaki dasa zvani Vilis Brus!

U Nemačkoj rođen, prošlog veka,
Lako je mogao da postane pekar,
Varilac, ili čak fizikalac,
Jer mu otac beše toga talac.

Opasno je k'o klinac mucao,
Te da bi ovaj problem spucao,
Rešio je tada mlađani Brus
Glume i drame da upiše kurs.

Kako od glume para nemade,
Odluči tad, uz vel'ke gonade,
Da pravi sekjuriti postane
Jer ne htede da bere bostane.

Kasnije je, to kaže wikia,
Bio izjedač kikirikija,
Dok u zasedi bejaše ček'o
K'o detektiv da proveri nekog.

Ipak je sudba drukčije htela,
Te brzo Vilis postade ćelav,
Da mesečari tad beše poč'o,
Pa se od plate počasti Svočom.

Sa Bejsinger Kim, veoma lepom,
Naš'o se na sastanku slepom
Al' Brus se hitro okrenu puški,
Da bosih nogu tu umre muški.

Nije mnogo uloge čekao,
Intenzivno zanat je pekao,
Pa je publici priredio šok
U treš-pobedi zvanoj „Hadson Hok“.

Da neće sve od ruke mu poći
Vide Vilis tu u „Boji noći“,
Al' od filma koji beše sranje
Barem je izvukao jebanje.

Da mu uloge baš sve ne liče,
Posta deo Petparačke priče,
Gde u besu i silnom revoltu
Ubi usranog Džona Travoltu.

Nedugo potom, sa Bredom Pitom
Saj-faj svet je raspizdio kitom,
Pobede mu kapa posta puna,
Glavni šef od dvanaes' majmuna.

Kao Budve Šako Polumenta,
Brus je deo Petog elementa,
Znade kako da primeni silu,
Na Oldmana i Jovović Milu.

Već ga behu proglasili dedom,
Kad međutim grunu armagedon,
U proročanstvu, rekoše Vlasi,
Mora ćelav čovek da nas spasi.

U svemiru on bejaše umro,
Pa su mu leš osveštali rumom,
Da se kao psiholog-duh skrasi,
U šestom čulu, gde slave ga Vlasi.

Brzo je smrt sa sebe stresao,
Natašu Henstridž ležerno kresao,
Jer morao je junak da tuca,
Heroj, ubica, mekoga srca.

U gradu greha beše Alfa pas,
Surogatima nudio je spas,
Džoša Hartneta mlatnu po njuški,
Pa ode još jednom dumre muški.

Kad je i njega Slaj zamolio,
Ćelavi baja nije odolio,
Potrošni je šmekerski kameo
Pobedom čistom lako samleo.

Da opet demantuje da je đed,
SMorganom Frimenom snimio „Red“,
Nit' je star, nemoćan, nit' brz i kus,
Legendarni kralj je taj Vilis Brus.