Paraziti. Mamini i tatini sinovi i ćerkice. Umobolnici. Paćenici. Zavisnici na luksuz. Privid. Žive u oblacima. U nekom projektovanom ružičastom svetu koji su im stvorili roditelji. Ni to ne moraju sami. Može im se. Što da rade, kad već postoje neke budale, koje to mogu umesto njih? Njihovo je da dođu i preuzmu zasluge. Tripuju se da žive na visokoj nozi i da do njih ne mogu da dopru problemi koji muče nas, obične male smrtnike. Oni su viša klasa, pa ne moraju da trpe muke male, bedne i osrednje populacije, koja se školuje samofinansirajući i čiji roditelji grcaju za kredite i pozajmice, iz meseca u mesec, dok oni 'lade jaja na nekom levom menadžmentu za koji još niko nije čuo. Sve će to da zamaskira laka lova njihovih roditelja. Vazački polažu za 20 dana, ispite spremaju za jedno popodne, podgrijavaju espreso u lokalnom klubu od jutra do sutra. Na žurke idu svako drugo veče, bez obzira na svetac i petak, a sa istih se vraćaju pijani, za volanom. Uz istu onu vozačku koju su dobili u roku 20 dana. U jutarnjim časovima. Dok bedna bagra zevajući prelazi na pešačkom žureći na neki ispit kod zajebanog profesora. Prolazeći kroz crveno. Jedan pešak k'o nijedan. Ostali nisu bitni. Oni trebaju dobro da prođu. Seks, droga, rock'n'roll svaki dan do iznemoglosti. Jebeš sve ostalo. Posao i tako čeka na nekoj visokoj poziciji. Ako to i propadne, pa tatica će uvek da sredi nešto drugo. Pljuje po studentu ekonomije kojem će da traži obračune i preračune svih mogućih malverzacija. Pljuje po studentu prava koji će da ga čupa iz svakog sranja koje napravi, jer matori imaju love pa mogu sve da srede. Pljuje po studentu medicine, na čijem će operacionom stolu da završi zbog metka koji je primio od nekog, kome je dosadilo da gleda njegovo pišanje po glavama nedužnih. Tata mu je ostavio sve u amanet. Ali, ništa se ne može u grob poneti. Kasnije se pitamo - Ko je kriv?!
Sve bih ja to zgazila. A posle toga poslala buldožer, da pređe još jedno 5 - 6 puta, da se sluačajno opet ne primi.
Лололо Ејзи ео плуса+
Ал искрено, искрено бих и ја волео да могу да мрсим јајца и да се зајебавам на нечији рачун. Да ме моралишмо, скоро свако би. :)
Летовање на Куби, па мало говоранције ко је прави Србин, ко није, па мало дркања са Хрватицама, па се лепе пичке, боли те курац...
Hvala Đoni. Murinjo, da se ne lažemo, svi bi mi to, ali mi idu na neku stvar ovakva stvorenja.
За ово добијаш и пЉус и Патрика. Мало дужу причу сам ја написао и окачио на свој профил на Фејсу још пре више од 2 године. Баш сам писао о овакмим ликовима. 'Ајде што им је већ дато на тацни то што имају, али, бре, не морају то и другима да набијају на нос.
Potpisujem. Baš tako i hvala :)
Problem čitavog sistema je što se mi sve nešto kasnije pitamo. Da se zapitamo ranije, možda i ne bi tako bilo.
I ja sam bila besna na postojanje ovakvih ljudi, dok nisam upoznala neke i shvatila kako su nesrećni, da se razumemo seks, droga i rock'n'roll evri fakn najt je samo znak jedne duboke praznine.
Sad, ja malo nisam sigurna koliko imamo prava da sudimo, mi, jadni, napaćeni, vredni mravi, jer ko zna kako bismo se mi ponašali da je nama život nametnuo takvu podlogu. Oni pljuju po studentima medicine i ekonomije, isto kao što i studenti medicine i ekonomije pljuju po njima. Opšta pljuvačina je obično znak da niko nije zadovoljan onim što ima.
Ja se sećam da sam u trećoj srednje imala mnogo manje obaveza nego obično i da sam načisto prolupala. Ne podnosim neradnički život i stidim se parazitiranja.
Ovo se nadam da je sao prve godine, dok ne upadne na budžet ili neke teške godine kada nije uspeo da da uslov za budžet? Ako je svake godine na samofinansiranju onda jedino da radi pa da sam plaća, ne možeš roditelje tako mučiti, bar ja mislim da to nije u redu.
Generalno, pošto je stanje takvo kakvo je, onda i ne treba da se čudimo svemu ovome... I ja mislim da ne treba niko da sudi ni o kome, ali to je danas očigledno sasvim normalna pojava.
Pola pola. Znam dosta ljudi koji se iskoprcaju nakon prve godine, ali i onih koji to ne uspeju, pa moraju da ostanu roditeljima na grbači po 2-3 godine...
U jbt!
+ i *