Iz opuštajuće subotnje dremke u omiljenoj fotelji budi vas graktanje vaše bučnije polovine da pod hitno trknete do mesare jer joj fali još pola kile crvenog mesa za sote "Stroganof"? Mesare, kažete? Teško.
Jer jedna "mesara" već izvesno vreme nije pravi a, bogami, ni postojeći izbor za narečeni delikatan zadatak, posebno ako je u pitanju čuveni ruski specijalitet iz 19-og veka, a po vrlom karakteru domaćice isključivo spreman u keramičkom posuđu marke "Metalac", Gornji Milanovac. Ne. Ova kulinarska fantazija zahteva da se uputite u mesoidni objekat u kome meso nije tek tako razbacano po, doduše, preglednim kolonama jednog frižidera-štanda i koje će po vašem odabiru debeljuškasti mesar-kasapin još dodatno isakatiti svojom priprostim rukom poput kakvog čemernog leša mrtve i oguljene životinje, već u pravi-pravcati mali hram mesa & mesnih prerađevina, u kome se život slavi a životinje neizmerno vole i poštuju...bile one u izlogu ili iza njega. Elem, tu meso ne samo da je od najkvalitetnije sorte u čitavom regionu već su u reprezentativne primerke istog elegantno pobodene zgodne male tablice na kojima su, opet, pedantno ispisane sve informacije koje vas ikada mogu interesovati o pomenutom parčetu, od godišta i imena, preko omiljene boje i filma, pa do poslednjih reči pred klanje. Astronomsku cenu, pak, saopštiće vam ljubazni stjuard za kasom.
Sve ovo imajući u vidu - jedan butik mesa, logično, ne možete i nećete naći na lokalitetu rendom javne pijace i ostalim mestima po kojima se motaju kojekakvi sumnjivi pripadnici kojekakvih sumnjivih nacionalnosti. Pomenutu riznicu delikatesa, naime, jedna predana mušterija najčešće će naći u provinijenciji jednog tržnog centra, da ne kažem "šoping-mola", u kojem obitava i raduje svoje kupce u skladnoj simbiozi sa jednom parfimerijom, LAŠ sapunerijom, BIO-galerijom i kafićem-salaterijom u kojoj, bajdvej, uz jedan produženi espreso i tart sa kruškom na miru možete sačekati da vam ljubazni i u inostranstvu školovani kasapolog i povremeni model Danijel istranžira bubce od srne i defloriše jorkširsku patku. Jer, on je majstor svog zanata.
- Dobar dan želim, cenjeni gospodine! Kako mogu da vas uslužim na ovaj lep julski dan, hehehe?
- Daj mi brzo pola kile alpske, žurim na pos'o...
- Ugh, alpske...A da nećete, ovaj, kojim slučajem možda da probate izvrsnu špansku mortadelu od delfina? Sa tartufima je, jutros nam je stigla iz...
- Sa šta, bre??
- Sa tartufima. Ma, prste da poližete, verujte mi!
- E, momak, deder ti meni odreži tu alpsku i to u komadu, a što se lizanja tiče - to u svoja čet'ri zida mo'š da praktikuješ do mile volje. Mene se ostavi, ščuo?!?!
Mesara, al` u nekom fensi društvu.
Striptiz klub.
