Buzdovan šestoperac

Savremeni način udvaranja srednjevekovnog Srbina u okolini Prilepa. Apgrejdovana verzija praistorijske toljage. Poslednji argument u iskonskoj borbi za komad pičetine, eventualno rčetine, u slučaju crvenog talasa.

Ravijojli Marko govoraše:
''Aoj vilo, niđe te ne bilo,
Bi li dala breskvice junaku?
Kako li sam oka otvorio,
Palamar se ka suncu vinuo.
Kanda mu je nadošao zeman,
Da isprska triput bez vađenja.''

To je vili vrlo milo bilo,
Čula Marko kalabaster nosa.
Ćud je ženska nejasna rabota,
Oće vila, ali pazar tvrdi.

Te govori Ravijojla vila:
''Neće moći Kraljeviću Marko!
U mene je piče kano svila,
Nikad s konjem dosad nisam bila.
No ti nađi kojekaku bulu,
Te ti spasi i sebe i mene.''

Tu se Marko ražljutio jako,
Pa obode svoga milog Šarca.
Da je vila osam puta bila,
I da ima deset pari krila,
Umaći mu danas ne mogade.

Zamahuje Marko šestopercem,
Među rebra i međ' oči čarne.
Koliko je lako udario,
Iz gaća je malešnu istreso.

Pak on vadi četir' kila mesa
Te ga trpa vili u breskvicu.
Progovara Kraljeviću Marko:
''Možda jeste piče kano svila
Al je vila vazda kurva bila.''
Isprska je triput bez vađenja,
Pola prska, pola Šarcu daje.

Kad joj Šaro u dvojčicu turi,
Zakukala Ravijojla vila:
''Mogu reći: i s konjem sam bila!''
To izusti, pa dušu ispusti.