Savijena hrpa raznovrsnih papira u čijem središtu se nalaze novčanice.
Tu su: pretprošli račun za vodu, razvijena paklica Morave sa beleškama i par tiketa od sinoć, a mogu se naći i: zdravstvena knjižica, ribolovački list i požuteli isečak sa pregledom meča Anand-Kasparov. Tek u jezgru ovog slojevitog oklopa, poređane po apoenima čuče pare.
Ćale ne veruje u klasičan novčanik. Prezrivo ga gleda kao modiranje, asesoar, stvarčicu nepotrebnu običnom svetu, sa previše pregrada za "ono malo crkavice" kako kaže. Stoga na svaki pomen nabavke istog mrndža mrsnu psovku i zadrto se tapše po spremištu svog improvizovanog buđelara, a to je obično tur pantalona ili džep košulje. "Šta je naredno - pederuša, lebarnik ti plekani ne jebem!"
- Tata, mama pita kad ćeš kući. Trebalo je da dođeš do pola devet.
:Otac otpuhuje dimni kolut veličine đevreka i maša se za "novčanik". Iz rascvetanih banknota bira hiljadarku:
- Saćemo, sedi der da pineš ono tvoje pivo. Mala, daj još po jednu i za malog kvas i da platim. Slušaj, sinak, u kafani je druga časovna zona, imamo još vremena, uživaj.
