u bajci je to zrno pasulja iz kojeg je izrasla džinovska biljka, a u mom kraju to je onaj krupan šareni pasulj za koji svi oko tebe čuju da si ga jeo, rekao im ti to ili ne
Sede gradski boemi u birtiji pri pijaci ( Gospođe ih poslale da dovuku šta treba i pošto su sve po spisku pazarili i usput u nekoliko navrata spomenuli i gospođu i mamu joj, dali sebi oduška uz par tura piva.) bistre politiku, sastavljaju reprezentaciju, komentarišu prolazeće isključivo ženske guzove i uopšte elaboriraju životno važne teme, a jedan iz prikrajka ( papučar kojeg tek tolerišu )svako malo ih prekida: "E,što sam kupio pasulj, fantastičan, krupan,mek, mlad, iz Makedonije, može na gusto, može čorbasto da se kuva.. " i tako, njak-njak, gnjav-gnjav, dok se jednom od gradskih mangupa ne dosadi, pa se obrnu prema papučaru:" Čoveče, pa to je čarobni pasulj!!" " Što čarobni?", graknu ekipa. " Pa, ja sam čuo da neko kad se najede pasulja prdi, ali da je nekome dovoljno samo da ispred sebe drži kesu pasulja, a da od toga ovoliko sere, to prvi put i čujem i vidim."
( po istinitom događaju)
