"Sve mi diraj, ceger mi ne diraj."
/Šetaš se ulicom, razmišljaš o toliko nebitnim stvarima, baš te bole za sve. U daljini ocrtava se silueta nekakve utvare, zlo neko pogrbljeno, dolazi iz pravca pijace. Kako se približavaš fenomenu, shvataš da je to metuzalem naoružan cegerom i oštrim pogledom poput britve. Kako joj prilaziš, možeš sa lakoćom da primetiš da se njen ceger već automatski penje uz ruku i lagano se prijanja uz rame. Dok njena ruka, o kojoj visi ceger, grčevito drži gajtan svoje neprocenjive torbe, drugom rukom vadi okvire za poluautomatski pištolj. Ona te prekorno gleda već zadnjih 15 minuta, snimila te sa kilometar. Ona naprosto zna da si ti neki drogoš/ubica/silovatelj koji će da je opelješi dok si rekao piksla. Od njenog pogleda peku te oči. Uliva ti strah i samom mimikrijom i gestovima stavlja tačku na bilo koji tvoj dalji poduhvat. To nije žena zmaj, to je leglo zmajeva u njoj. Dok se mimoilazite jeza i strah te oblivaju sa svih strana, a ona... Ona samo prolazi i gleda, čita, zna. Ta baba poslepodnevne časove provodi ljuljajući se u onoj stolici sa kratežom u ruci. Vrlo interesantno je što su oni majstori prevare! Kući rokaju psihoaktive, plaču, posećuju groblje više nego WC, bolesni su večito, a kada krene u pohod po tezgama i šetanje po korzi, samo se aktivira, kao spavač, BAM. Super madafakin baba. Leti. Seva. Ne zaklapa./
Pun mi kofer ovih ludaka više.
pun ti je ceger ovih ludaka? +