Svako od nas je iskusio casove u srednjoj skoli koji kao da nemaju kraja, koji odlicno objasnjavaju apsurd zivota i od kojih samoubistvo deluje skoro kao neka privlacna solucija. Takve pojave se obicno desavaju 6. ili u najboljim slucajevima 7. casa u poslepodnevnoj smeni, a najveca je muka ako se to zadesi petkom pa saznanje da si "tako blizu, a tako daleko" dodaje posebnu draz dogadjaju. E, zato srednjoskolci odlicno kapiraju Beketovu dramu...
- U jbt, ubi nas covek u mozak (zove druga iz prednje klupe) Alo, psst brate - Koliko do kraja?
- 25 minuta...
- Auuu sine, a kao da smo juce dosli...
ја сам дао минус....никада нисам контао људе који нису школу вољели...ја жалим за школским данима и часовима...
Слажем се с Чичом. И ја веома жалим за школом (мада, само за средњом, основна је била говно). Одмах при упису средње сам бројао месеце до краја и прижељкивао да време што спорије прође.
O, хоће то некад и на трећем часу, а камоли на седмом.
+