Conditio sine qua non života. Toliko prožeto kroz pore ljudskog bitisanja da se može činiti kao osnovni materijal od koga je satkano. Prokletstvo (ili dar?) na koje smo večno osuđeni. Čekaćeš nešto sve dok ne dočekaš smrt. Deo apsurda.
Čekaš prevoz koji stalno kasni. Čekaš u redu za menzu, u redu u pošti, u redu na faksu. Čekaš da počne čas ili ispit. Čekaš da se završi. Čekaš na birou. Čekaš da prođe radno vreme, da konačno dođe vikend. Čekanje na platu da legne, na sudiju da svira kraj da konačno prođe tiket i na orfu da uleti u favorita. Čekaš ortaka koji večito kasni. Čekaš ga da ti konačno priđe. Čekaš je da ti konačno ''da''. Čekate i nadate se da će da dobije. Čekaš klinca posle škole. Čekaš da prođe kiša, dođe leto, padne sneg... Čekaš da Srbija napravi nešto u fudbalu, da Partizan/Zvezda uđu u Ligu šampiona. Čekaš da dođe neko srećnije vreme. Čekajući Amantina da napiše defku. A Vladimir i Estragon i dalje čekaju...
-Gde si tebra, šta ima?
-Ništa, evo, čekam.
Imam inspiracije (nažalost). Moglo je to dosta da se raširi - razradi, ali me iskreno mrzelo. Namučih se i oko ove 4 rečenice... :) A i ni malo me ne čudi da imaš istu ideju :)
Shvatiću ovo ''napreduješ'' kao pohvalu. A ne kao signal da sam bio loš :P Šalim se, hvala :)
Odlična! Razmišljanje na ovu temu mi se već neko vreme vrzma po glavi. Potrefio si suštinu. +++
Svi veliki umovi isto razmisljaju hehe :)
Jebote. Znas da imam jednu jedinu definiciju u tefteru nekom na internetu, isto se ovako zove, i jos je i slicnog sadrzaja. plus, moze jos da se razradjuje, ali napredujes decxko :)