Zabrana objavljivanja i uklanjanje nepodobnog, neprikladnog ili kontroverznog sadržaja.
Cenzura ima više stepena, i što je viši stepen, to je jači uticaj cenzure na nas.
1. stepen - državna, pravna, odnosno zakonska cenzura, ako izuzmemo neke totalitarne države uticaj ove cenzure na nas skoro je zanemarljiv, tako da se po zakonu, skoro sve može objaviti, a i ono što ne može, može se objaviti ilegalno, sa malom šansom da budemo otkriveni.
2. stepen - društvena cenzura - e, ona je već poprilično jaka, sve one stvari koje mislimo i o kojima privatno razgovaramo, a koje nikada nećemo pomenuti u društvu, da ne bi ispali budale, ili da ne bi izazivali konflikte, sve to potpada pod ovu cenzuru. Zbog velikog dejstva ove cenzure, ono što ljudi pričaju u društvu, poprilično se razlikuje od onoga što oni misle i što pričaju privatno.
3. stepen - anonimno-društvena cenzura, ona dejstvuje kada smo u društvenom okruženju, ali anonimni, na primer na Internetu, pod nekim pseudonimom. Čak i tada zaziremo od mnogih tema i od mnogih radikalnijih stavova (osim ako nismo trolovi, mada i sami trolovi, nesvjesno potpadaju pod ovu cenzuru)
Zbog nje ni diskusije na forumima nisu potpuno iskrene i ono što se piše nije uvijek istina. Takođe, ono što blogeri pišu, često je daleko od onoga što oni misle, kao i od problema koji ih zaista muče. Što je problem veći, a materija delikatnija, o njoj se manje priča.
4. stepen - govorna - stvari su toliko osjetljive da o njima nikada i nigdje ne govorimo, čak ni kada smo sami ili sa najbližim prijateljem.
5. stepen - pismena - to su toliko zajebane stvari da ih ne smijemo napisat čak ni u ličnim bilješkama. O njima često razmišljamo, ali se ubijeđujemo da to nije ono što mi zaista mislimo, zato po svaku cijenu izbijegavamo pisati o tim stvarima, da ih ne bi pismeno "ozvaničili".
6. stepen - mentalna - to su najveći i najkrupniji problemi, najdublje dileme, najteža pitanja bez odgovora od kojih nas boli glava, i zato uglavnom izbjegavamo čak i da mislimo o njima. Iako nas ona mogu dugotrajno i uporno opsijedati, svim silama se trudimo da ih potisnemo iz mentalnog prostora. O njima se rijetko kada konstruktivno razmišlja. Pošto se radi o vrlo važnim, zajebanim i delikatnim stvarima, u nemogućnosti da odmah prozremo neko riješenje, takve misli uglavnom potiskujemo, i pokušavamo se ZABAVITI bilo čime, samo da o njima ne razmišljamo.
Što je čovjek hrabriji i slobodnijeg duha manje podleže svim oblicima cenzure!
Poenta definicije: Nismo ni svjesni koliko je toga tajno i koliko i sami sebe svjesno i nesvjesno cenzurišemo! Garantujem da bi svako izazvao pometnju na bilo kom forumu, kada bi iznio svoje istinske najintimnije, najdublje i najkontroverznije misli i ideje o bilo čemu.
