Stari, crni, oronuli tiganj od naj običnije gvozđurije.
Bog te pita otkad je u porodici. Toliko ima zagorele masti i ulja na njemu da ni za sto godina ne moz da izbije rđa.
Neko ga je davno kupio, dobio na useljenju ili se ni ne zna kako je uopšte dospeo u kuću...
Ali nema slađih jaja, palačinaka ili pohovanja bez njega. Jebeš i ceptera i teflon! Šta oni znaju sta je užitak, i još ako jedeš iz njega, pa ga očistis onako na glanc, sa komadom hleba...
-Gde je bre ona ciganka, majke joj ga spalim?
-Mislis na Miru perjarku, sto šije jastuke i jorgane...
-Marš u materinu!!! Gde mi onaj tiganj što sam ga doneo iz rata? Oću da przim jaja i slaninu!!!
-Onaj sto smrdi na zagoreli mesni narezak čim se malo podgreje mast u njemu?
-Eeeee, baš taj!
-Eno ga kod keve, mlati tepihe sa njim...
-E saću stvarno da vam jebem sve!!! I živo i mrtvo!
