Ciganska mečka

Srećom sve manje popularna stvar. Ciganska mečka je medved koji je kod Cigana ko zna kako završio, i na koga ovi ne polažu nikakva prava. Služio je da se vodi od sela do sela i zaradjuje pare, tako što bi igrao uz lupanje u doboš. Većini ljudi ovo je bio divan prizor, deci pogotovo, i ukroćena zver koja igra bila je rado vidjena pojava.

Istina je da se ova jadna životinja nauči da igra tako što je nateraju na veliku vrelu plotnu na kojoj medved poskakuje, dok cigani lupaju u bubanj, i tako na mučenju naučena refleksno zaigra kada čuje odzvanjanje razapete kože na dobošu.

Žive po skučenim budžacima u ciganskim avlijama, vezani lancem, u više nego jadnim i surovim uslovima za život. Nekada silna životinja, lepa u svoj svojoj moći i slobodi, postala je jeftina zabava dokonih ljudi bez srca, koji bi smejući se sa naprasnim oduševljenjem i otvorenih usta upirali prstom u životinju koje se ipak pribojavaju, negde u dubini ponosni jer se čoveku da i takvu zver ukrotiti.

Moj deda je imao običaj da, kada Cigani udju u kafanu nešzto da popiju, medvedu obično vezanom za drvo ili banderu da komadešku slanine. Posle kratkog vremena usled masnoće, medved bi se okrvio i podivljao, često otkinuo, a kadkad i olešio Cigane koji bi pokušavali da ga ukrote.