Svi oni citati iz filmova, crtaća, stripova i slično koje ljudi uporno citiraju u određenim situacijama zato što nisu dovoljno obrazovani/inteligentni/duhoviti da smisle nešto svoje. Skoro svaki put kada čujem nekoga da citira Maratonce, Ko to tamo peva, Andjele, Zagora, Bleka Stenu ili slično dođe mi da mu raspalim šamarčinu čisto da razmisli zašto. Istina, nekad citat zaista "legne" u nekoj situaciji, ali to je retkost. Takođe ovo je uglavnom odlika geekova koji nemaju baš posebno razvijen socijalni život, pa celu svoju životnu filozofiju crpe iz mašte drugih.
1. Počinje utakmica, napeta situacija na terenu. Jedan se dernja:
"ŠTA VIDIMO SADA NA NAŠIM MALIM EKRANIMA TV PRIJEMNIKA?!?" (šamar)
2. Ulica, uveče, ekipica stoji i gleda kako devojka "napušava" svog dečka. Jedan se dernja:
"MA JOK, VOLI TE SAMO SE PRAVI E!!!" (šamar)
3. Ekipa se priprema da raspale roštilj. Jedan "pametan" nešto čačka oko njega i roštilj se raspada u komade. Drugi iz ekipe trećem:
"Ala ga je opravio, svaka mu čast!" (može da prođe)
4. Objašnjavam kolegi nešto oko posla, on se nervira i kaže:
"Hiljadu mu bubnjeva, kako misliš da ja to uradim u ovom roku?" (šamar)
Ja bas mislim da je primer pod 2 mogao da prodje, a da je primer pod 3 zasluzio samar, mada je ovo potpuno subjektivno misljenje, posto sam se licno vise naslusao citata iz "Maratonaca" nego iz "Mi nismo andjeli".
takođe i:
pseudo-intelektualizacija patetične nostalgičnosti imigran(a)ta u smatranju da je, eto, duhovita. osim gorepomenute patetičnosti, intrigantno je kako većina imigranata ili potpuno promaši kontekst ili citira toliko neprecizno da je potrebna enciklopedijska erudicija/veštičja intuicija da se skuži/skapira/skonta šta je dotični hteo reći.
Za bubnjeve može i nešto jače:)