Civilizacija, iznutra i spolja

Nema jedinstvene definicije pa da ga jebeš. Sve zavisi od toga da li si unutra ili spolja. Nešto slično kao kad gledaš na zatvor spolja ili, ne daj bože, iznutra. Razlika je ogromna.

Posmatrač unutar civilizovanog sistema civilizaciju vidi kao mesto gde je sišao raj i gde se sva duhovnost magijom darovitih ljudi materijalizovala i sublimirala u nešto. Slikari su svoje fantazije pretočili u platna, muzičari u tonove, pisci u pesme i romane. Inženjeri su proizveli svoje čudesne i svemoguće mašine, hemičari svoje molekule, doktorima su uspele operacije, arhitekte su završile fasade na svojim remek delima.

A šta rade filozofi unutar civilizovanog sveta? E, oni sve to posmatraju, sumiraju, kritikuju i daju novi impuls svim darovitim ljudima da izgrade svoja dela ponovo u unapređenoj formi i sa manje smeća kao nusproizvoda ... i naravno filozofiraju.

Posmatrač izvan civilizovanog sistema civilizaciju vidi kao mesto gde je sišao raj i gde se sva duhovnost magijom darovitih ljudi materijalizovala i sublimirala u nešto. Slikari su svoje fantazije pretočili u platna, muzičari u tonove, pisci u pesme i romane. Inženjeri su proizveli svoje čudesne i svemoguće mašine, hemičari svoje molekule, doktorima su uspele operacije, arhitekte su završile fasade na svojim remek delima.

A šta rade filozofi izvan civilizovanog sveta? E, oni sve to posmatraju, sumiraju, kritikuju i daju impuls da se uzmu sekire, koplja, puške, topovi i đulad i da se raspička civilizovani svet. Pa onda malo kritikuju kako je civilizacija čist primer dekadentnog binarnog sistema i kako dobro i zlo uvek idu ruku pod ruku jer inače ne bi bilo ni muzeja ni smeća ni prostitucije ni korupcije ... i naravno filozofiraju.