Pomalo pesimistička definicija za one malo inteligentije osobe, to jest za one osobe koje brzo uče. Definicija govori da je život skup nepoznatih iskustva koja nam dolaza u određenom trenutku.
Ko brzo uči shvatiće.
Živi se danju a umire noću. Ako se sutradan probudiš imao si sreće, sve poćinje iznova. Nema globalnog učenja za ceo život. Zaboravljaš na vremensku komponentu kod tvog postulata. "Znam da ništa ne znam", zato pitam, da ne lutam. "Ne znam šta sve znam", ne vredi nista kad svoje znanje nisi sistematizovao i zapamtio po
azbučnom redu.
U sustini, ono što hoćes da nam kažes, a nismo te za to pitali, je, da si upravo TI ta inteligentna osoba koja brzo uči. Budi iskren i direktan. Napisi ovakvu defku: Naziv „dusan345“ Defka „Inteligentan momak koji brzo uči“.
Nista ti ne znas. Nema tu pesimizma ni u tragovima. "Covek se uci dok je ziv, a umre glup" se odnosi na to da sirenjem svojih znanja, mnogo vise siris pojam nepoznatog. Znaci, kad prvi put cujes za autobus, ti samo znas koja je njegova funkcija i kako izgleda, ali autobus je mnogo kompleksniji od toga. Nauka je napraviti ga, on uz sebe ima razne price itd. Kad naucis sve o autobusima, onda cujes da postoji i nekakav sat, zatim jedna za drugom stizu gomile pojmova koje obican covek svakodnevno koristi a ne zna mnogo o njima. Niko ne moze sve znati, pa se u odnosu na to kaze da covek umire glup.