Put u nepoznato. Praznina. Osvrt na prošlost koje nema, koje se ne sećamo. Zajebani osećaj, nakon noći pune duvanskog dima i reke alkohola. Nemate pojma šta ste radili, šta se desilo, koliko ste se izblamirali. I bolje je što ne znate. Odbrambeni mehanizam pokvarenog uma. Ako događaj nije zapamćen, kao da se nije ni desio. Oko vas se i dalje širi jak miris etanola. Osećate se kao da vas je pregazio kamion, u glavi odzvanja zvuk vuvuzela, a imate trip da vam Džon "Bonzo" Bonam svira pesmu "The Ocean" po mozgu. Teoretski mrtvi, i dalje sa dosta alkohola u krvi, pokušavate da se setite nečega što ste radili sinoć, ali nečega normalnog, sranja koja ste napravili vas ne interesuju. Jedino je sigurno da nećete tražiti oproštaj za vašu ružnu prošlost, jer je praktično i nemate. Pozivate se na alkoholičarski imunitet i nastavljate dalje.
1 - Au brate, znaš li šta si radio sinoć? Koja blamčina.
2 - Ne znam i bole me kurci.
Ја само да лупим коментар овде, да не бих нон стоп тражио дефку.