Doktor za trgovinu. Dobio bi Nobelovu nagradu da se dodeljuje u toj oblasti. Jebeni Derek Troter. Prodaće turskom turisti razglednicu sa likom Đorđa Petrovića, ubediće te da ti je od životne važnosti bedž na kome je na lošem engleskom ispisano: ''Dont vorry, be hapy", neće odustati dok ne kupiš univerzalni šorc ''vit tu fejsis'', smaraće te i pratiti pogledom iz kojeg se može zaključiti da ćeš u narednih nekoliko trenutaka biti ili jeban ili mrtav ako ne staviš makar pet evra u njegov tigrasti nivčanik iz '87. Da bi ga privukao, dovoljan je jedan nesmotreni pokret.
Ležiš na plaži i okrećeš se jer ti je pogled zaklonila debela Bugarka koja liže sladoled kao muva govno. To je primetio i crnac koji nosi neku ploču za koju su okačene naočare i odmah brzim korakom dolazi do tebe.
- Onli seven juros! Tejk it! :tura ti polovnjak zalepljen jeftinim selotejpom u ruke i merka 'de ti je novčanik:
- Nou, tenks.
- Ju dont lajk it, a?
- Nou, nou, dej ar veri gud, bat aj dont nid glesis.
- Tejk it, tejk it, veri čip!
- Luk men, aj dont hev mani rajt nau, ok?
- Nou problem, aj em goin vit ju tu tejk d mani.Epilog je bačenih sedam evra ili sat i po provedenih sa dosadnim likom koji će neće otići bez određene satisfakcije. U najbolju ruku zamenićete naočare i kačket.
Ja se pravim ko da nisu tu. Oni tu stoje nekih 2 minuta dok ne vide da nema leba i odu. Bruto, napravili su mi 'ladovinu za džabe. +
Jesu dosadni u pzm. Znam kad sam bio u italiji da nisam mogo da ih se otresem za neke kisobrane i neka govna