Muzika koja je toliko stara da su se u vreme kada je bila snimana još uvek pravili samo crno-beli filmovi.
(Nasumičan lik): Evo - ti baš voliš muziku, šta je tebi draže - metal, ili hip-hop?
(Muzički snob-mudroser): Ma ne slušam ja ta sranja, ne znate vi klinci šta je prava muzika: Misisipi delta bluz, Nju Orleans kreole, ruske predratne, Majls Dejvis kada je prvi put došao u Pariz, ljudi koji su baš ono iskreno, iz srca svirali, koji su prodali dušu Đavolu zbog muzike, kad možeš da osetiš bol u svakoj noti, nema bežanja u studijsku magiju i šminku, bla-bla-bla...
(Nasumičan lik): Ma dobro matori, nego jel' znaš ti nešto u koloru?
Iako sam protiv snobizma, ne slažem se s ovom definicijom, jer je ona na neki način "prozvala" svu stariju muziku, a i ja smatram da je ona često kvalitetnija od savremene. I da bi neko bio dobar muzičar ne mora "prodati dušu Đavolu" (mada znam da nisi mislio bukvalno)
ne vidim ovde nikakvo prozivanje. primer za defku nema za svrhu da prozove one koji slušaju malo stariju muziku, već slikoviti opisuje današnje stanje stvari.
a lični afiniteti i stavovi uopšte nemaju mesta ovde, o tome nema ni reči. samim time što je autor napomenuo velikane bluza dokazuje da je primer šaljiv.
a za to muzički snob-mdroser je totalno u pravu. nema ništa gore nego kad neko stariji krene sa prosipanjem pameti, a isto tako je odurno kada neki mlađi lik krene da se tripuje i da prosipa pamet.
+
Мени се људи смију кад музику насталу од 80-тих прошлог вијека па наовамо окарактеришем као "новију"
Siso :D +