Kada ti se u osnovne životne principe umeša život.
Kada sam bio mali sve je nekako bilo crno belo. Ljudi su bili dobri i zli, partizani naši, okupatori njihovi, a pravda je uvek pobeđivala.
Onda malo porasteš i shvatiš da ovi naši pobiše još neke naše više nego njihove, da i dobri ljudi imaju mračnu stranu, a da ti ma koliko se trudio nisi ni dobar a ni ispravan koliko bi želeo da budeš. I sve nekako iz crno belog pređe u sivu zonu.
I onda se još par godina pozabaviš životom i shvatiš da su loši dobri, da su dobri loši, da si ti i dobar i loš, da ništa nije crno belo, da kroz sivilo izbijaju i neke boje..........da nemaš pojma ni o čemu, da sve može i ovako i onako i nešto između, i da je sve crno belo u koloru.
uh, ovo je... ma, komentari su suvisni +