CSI: Bućkuriš 2 - Stanica smrti

Mjesto zločina par sati nakon ubistva. Stravičan prizor Ironičnog. Pozvah jednog lika u bijelom mantilu i prepoznadoh ga:
- Des Gugi, mađijo.
- Glej ga Lukac, šta treba? Neke preparatiće ko prošli put, a?
- E, ne pričamo o tome na mjestu zločina.
- Dobro, dobro, nego, reci?
- Vidi ovog momka- rekoh pokazujući na svježe upakovanog Ironičnog,- Šta misliš?
- Pojzen neki. I to opasan. Rekao bi, tetrodotoksin ili neki botulinum. Neam pojam dok ne odnesem u labos. Navrni, biće ono, znaš?
- Aj dobro, eto me za kojih pola sata. Nemoj dodeš do tetke, ščuo?
- Aj, aj.

Isprativši Gugija, sastao sam se sa glavnom pomoćnicom.
- Dakle, šta imamo ovdje?
- Ironinčni.
- Zar je imao takav izraz lica?
- Ma ne, to mu piše na profilu.
- Gadno majku mu. Ima li kakvih tragova?
- Slabo, ispitujemo sve koji su bili tu. U stanici su. Pođimo.
- Dobro Jasmina. Ajmo.

Puna stanica ljudi. Prvi u sobu ulazi Paninaro i kaže da ništa ne zna, te da je tek stigao. Povjerovah mu, kao i Dilanu. Tek što su ušli u čekaonu, kad ono vrisak. Nema smisla. Bolt je otišao čim sam ja stigao i nije se pojavljivao, DR. Šmrc se odjavio. Ostaje samo nekoliko osumnjičenih. Čegrtaljka, jedan od mojih detektiva, za kojeg mislimo da je Gugijev izgubljeni brat, što ga je ciganka kupila za 5 soma eura, no sve je to najstroža tajna, donese mi podebelu fasciklu. Lupivši od sto njome, značajno me je pogledao i rekao:

- Eto ga.
- Šta je ovo?
- Dosije od Rokija Jagodinca. Dobar neki momak, samo malo neuk za ovakvu stvar.
- A drugi Roki?
- "Zapadna Evropa" Roki? Ništa, i on je čist. Piše sve tu.
- A onaj Rus kraj onog radija?
- E ne znam, odo da vidim da ga nađem.
- Ajde, javi mi kad stigne i reci Jasmini da mi donese jednu tursku kafu.

Čegi je brzo našao Rusa među narodom. Smjestio ga je u sobu za ispitivanje. Sjedio je Rus, zadovoljno gladeći svoje brke. Namjestio je šapku nakrivo, ali ju je ispravio kad sam ušao.
- Vi ste Pic?
- JA SAM RUS MAJKU MU! ĆIRILICA!
- Alo isključi kaps, u stanici si.
- Izvinite... A zašto sam ovdje?
- Smatramo da ste ubili Ironičnog?
- Ja? nemoguće! Pa on mi je u pratnji.
- Znamo, nego, recite nam, gdje ste bili u noći ščetvrka na petak u dvajsdva i trispet?
- Čekaonica, pio sam kafu sa Ironičnim. Onda se on srušio na pod.
- Ne znate zbog čega? Nije imao neke probleme sa zdravljem?
- Ma jok, dobar čovjek, mada stalno je govorio
R.
I.
P.
u čekaonici, znate. Mada, ona konobarica, znate ona, u visokim štiklama i kožnim helankama?
- Sa ispeglanom kosom?
- Kako se beše zvala... Nešto francusko...
- Mimix?
- E! Ona ga je nešto opasno mjerkala.
- Hvala na informacijama, ispitaćemo je. Slobodni ste.

Pustio sam Rusa napolje i ostao još malo unutra. Jasmina me pozva napolje i povesmo neku priču o ovom slučaju. Pozvah je u kancelariju na kafu, ona prihvati i zajedno krenusmo ka njoj. Taman što smo se zgrabili u zanosu skrivenih strasti neko prekide naš zagrljaj kucanjem.

- Čekaj, stani, khm... brlh... KO JE?
- Dare je, inspektore. Imamo problem.

Oblačeći košulju rekoh Jasmini da ima vremena da pokažemo jedno drugom kakve strasti krijemo. Nasmijala se na to i pomenula neku pozu od koje mi se jako zamantalo u glavi. Međutim, vrtoglavica je brzo prestala po izlasku iz kancelarije kada vidjeh Rusa koji je ležao na podu u lokvi sopstvene krvi, sa istim izopačenjima kao Ironični...

Nastaviće se...
(II)