Cveće nam dolazi u svim bojama i oblicima, neko je žuto, neko je crveno ali svako smrdi i ima fantastičan efekt na žene. Cveće kao da je svesno toga pa ruže, na primer, imaju trnje da ih žene ne bi jele a orhideje rastu na najvišim planinskim vrhovima, opet da ih žene ne bi jele.
За жене, цвеће је симбол романтике, лепоте и нежности. За мушкарце, цвеће је симбол покајања, извињења и поткупљивања. Откад је света и века, хомо сапијенс мужјак је хомо сапијенсу женци даривао цвеће да би се искупио. То је и нека врста жртве, јер ти се остали припадници чопора смеју и подјебавају те јер си папучар. А ти гледаш да нађеш што већи букет за што веће срање па шта ти Бог да. И ко зна зашто, овај је метод пролазио.
Проблем је настао у 20. веку. Жене су се осилиле, добиле права, па су уз све то почеле и да гаје исте емоције према цвећу као и мушкарци: да их боли туки. Чак су направиле и фору са 8. мартом да им узимаш цвеће не у сврху индулгенције већ као знак покорности према "слабијем" полу. Данас цвеће и даље пали, али са све већом еманципацијом жена и са оним феминисткињама мушки пол је угрожен да вечно остане у говнима.
-Мирјана!
-Молим?
-Зажмури.
-Нећу.
-Ма зажмури.
-Не пада ми на памет, прошли пут кад сам зажмурила ставио си ми глисту на главу.
-Ма није то, дај шта ти пада на памет! Знаш ти мене.
-Знам, зато се и плашим.
-Само зажмури!
-Добро, ево, зажмурила сам.
-Та-та!
-Шта је то?
-Како шта, па каранфили!
-Каранфили?
-Аха. Види какви су, директно из Белгије...или Луксембурга, јебем ли га...
-Зашто си их купио?
-Па купио мојој доброј и лепој...
-Зашто?
-Па идем ја улицом и видим једну лепу цвећару, онако малу и ушушкану, као негде у сред Париза. И ја уђем унутра и видим ове каранфиле и одмах се сетим тебе. И...
-Михајло, не сери, прошли пут кад си ми купио цвеће је било кад си ми прегазио чиваву, шта се десило?
-Па ништа...
-Михајло!
-Па сећаш се оне моје бивше, Наташе..?
-Ниси ваљда, сунце ти јебем?!
-Ма јок бре! Шта ти пада на памет, нисам ја у том фазону.
-Него?
-Силовала ме је јуче на Калемегдану. Баш кад ме је терала да ми пуши наишла твоја ортакиња Василија, да није било ње да ме спаси ко зна шта би било...
Генијалан поклон који вековима уназад напаљени мужјаци поклањају девојкама, сестрама, бабама, кевама, учитељицама, професорицама и осталој женскадији до којој им је стало, или није, него морају да испоштују неки празник.
-Ево драга, донео сам ти цвеће. :треп треп:
-Хвала ти драги, баш ми је драго што си ми донео ову ружу коју си платио 100 кинти у најјефтинијој цвећари, и која ће сутра да почне да вене, да би већ прекосутра изгледала као говно зрело за ђубре. Иди сад у собу, зајебаћу ручак и доћи ћу да ти дам пичке.
Vekovima unazad najomraženiji neprijatelj ljudske rase, posle promaje, su biljke. Generacije i generacije mužjaka su odrubljivali biljkama reproduktivne organe i poklanjali ih ženkama kao poziv za parenje, a one su sa ponosom nosile ove poklonjene iskasapljene genitalije u kosi, ili ih čuvale u vazi ne bi li pokazale moć trsitelja koji ih je doneo. Što je biljka bila obdarenija, veću metu je predstavljala krvožednom čovečanstvu, veći uspeh je bio posedovati njihove mošnice.
Ali tu nije kraj njihovom javnom ponižavanju, jerbo ljudi koriste skoro svaku priliku da ih ponize još više! Rođendani, proslave, svadbe, praznici, pa i sahrane, svi bitni ljudski događaji gordo i šaroliko prekriveni biljnim testisima, ostavljeni da se beživotno suše i propadaju...
Arogantno prikazivanje unakaženih organa širom planete i u svim prilikama pogodnim za kurčenje prenosi samo jednu poruku: "Iskonski mrzimo suštinu vašeg bića, kao i činjenicu da postojite." A tu porobljivanje i ubijanje za ljude jednostavno nije dovoljno....
Dva cveta u saksiji mirno posmatraju prolaznike na ulici:
-Eeeee zumbule, dobri su to momci bili, stasiti, zdravi... A vidi sad kako im tukididi jadno vise iz onog buketa, uništeni su za ceo život. Pa dokle više bre? DOKLE?!?-
-Vala baš... Pa aman ljudska raso, gde će vam duša??? U redu je, shvatili smo, jači ste od nas, možete da prestanete da se kitite našim đokama gde god stignete!-
-(Pušta suzu junačku za otadžbinom i mučenim svojim narodom)-
Женски полни орган у домаћим песмама.
Може изразити дубоку патњу због мањка коришћења истог:
"Од када те нема, не мирише цвеће."
алавост за њим:
"Сада кад 'имам све, из туђе баште ја би крао."
или пак, нимфоманију:
"Каранфиле цвеће моје, још да ми је семе твоје."
Изданак биљке од које се састоји свака просечна реклама за улошке. Цветне хаљине, мараме, цветне улице, момци који девојкама поклањају цвеће, девојке се ваљају у цвећу, шетају по цвећу, шмрчу цвеће, једу цвеће, цвеће испада из телевизора, и то само зато што користе Олвејз.
Jedini predmet s kitom kao kvantitativnom merom, koji svaka žena primi bez nećkanja.
Gospođice, izvolite cveće, za Vas je džaba, divno Vam se slaže sa bojom kose!
- Oh, pa, hvala, niste li divni!
Nego, jeste li za kitu nečeg drugog?
- More, da se goniš ti u pizdu maaterinu prostačku, jeb'o te onaj ko te stvorio i napravio!
Did you mean Vukajlija?
Google · 17. April 2015.