
Реченица коју изговарамо у ситуацијама када проценимо да је особа са којом причамо рекла неку тешку небулозу и да јој глава на раменима не служи за неке паметне ствари, него углавном за фризуру.
Срђан: "Батице, сутра ћу да идем да пробам да скачем са оне литице!"
Гокси: "Јеси бре ти нормалан, па јеси ти видео колико је плитко доле испод ње?"
Срђан: "Ма шта, брате, чим упаднем у воду, само се преломим и извијем, и ето ме напољу!"
Гокси: "Синак, је л' слушаш ти себе шта причаш...еееее, да ми је твој мозак 10 минута, да се одморим мало!!!"
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
dobra
koliko puta sam to rekao... +
+