Poslednji bastion zdravog razuma, zatišje pred buru. Molitva bogovima prisebnosti, da podare strpljenje i razuvere agresivnost u čoveku, udalje od ideje masovnog pokolja.
Uzvik kojim rođak sa sela izražava frustraciju i očaj u koji ga dijalog sa mnogobrojnom familijom iz grada dovodi.
Godišnja poseta selu. Unuci, unuke, razni rođaci, pristižu svojim skupocenim automobilima, koji svakako ne zagađuju prirodnu sredinu. Emancipovani, edukovani, erudite... Oni naročito cene velelepnost sela, lepotu prirode, koju primitivni um "seljana" ne može da pojmi. Poslati kao blagoslov, da OBJASNE! civilizovano ponašanje primitivnim traktoristima, po čiji sir, jaja i šunku dolaze...
Teodor: Ohoj, zdravo rođače! Kako ono kod vas na selu kažu, pomože Bog?
Radivoj: Ma možeš kako god hoćeš, samo da ste vi nama dobro došli!
Teodor: Ma jesmo, nego nam se automobil zaglavio u jednoj bari usput, pa nas je dovukao jedan momak romske nacionalnosti traktorom...
Radivoj: Ko? Pa to je moj sin Pera. Nije on Ciganin, nego je malo preplanuo. Izvlačimo bostan već nekoliko nedelja...
Teodor: Znači radovi su u punom jeku hehe. Jeste li žnjeli paradajz već? Kako je seno rodilo?
Radivoj: Šta reče rođače, šta si ti ono beše od škole završio?
Teodor: Visoku poslovnu školu strukovnih studija, u Novom Sadu! Skoro sam upisao master!
Radivoj: Aha, odlično! Da se vi školovani šta pitate, ja bih pečenicu pekao u mikrotalasnoj!
Pazi, Teodor bar koristi stručne izraze, tipa "žnjeti"...jes da ih nepravilno raspoređuje :))
Ipak su Teodorovi preci iz Vitojevaca kraj Hrtkovaca. Kao dete je naučio te izraze, iako ne zna šta znače :D
Radivoj objasnio ćivot. Poznati su mi umovi tih stručnjaka sa više poslovne u Ns, voimja oca i sina i svjatago duha pa et' ;-) +
Oooooodlična! + + +