Nezaobilazan dekor na patetičnim ali i Pulicerovom Nagradom često nagrađivanim fotografijama iz sušom, ratom, glađu, sidom ili nekim drugim slobodnim jahačem Apokalipse pogođenim delovima sveta. Bilo da je u pitanju Afrika, Azija ili ma gde god se sranja i inače dešavaju, neki iskompleksirani i beskrupulozni foto-reporter će uvek biti tu da uslika bar jednu fotku blatnjave i mršave dečurlije u već isforsirano potresnoj jukstapoziciji sa rojem najkrupnijih i najgadnijih muva-zunzara koje ste ikada videli. Zgarišta i ljudske lešine dođu i prođu ali pomenuta tragičnost radi pos'o, što bi pros' narod rek'o, još od kako se neki debeli i proćelavi izdavač novina setio kako da podigne jebeni tiraž svog usranog dnevnog lista. A i te čamuge...Što su jebeno morali da taslače majmune, koji kurac?!
Avganistan, 2012
- Excuse me, can You tell me where can I find children here?
- Children? Yes...You go just forward and behind that hill there is children!
- Thank You, thank You very much, sir!*
- Šta bi ovo, Hazime?
- Ma, ništa, moj Abdulahmede. Neki foto-reporter doš'o ovamo po nagradu a ja ga posl'o u minsko polje...
Ваља, ваља, од озбиљног срања си отишао у комедију... Мада, то су екстремно потресне слике деце без ока, руке или пола главе које треба свету да представе срања итд. То кажу и ти фотографи, мада је њима у глави само да добију награду, јеб'о им пас матер.
O tome ti ja i pričam. Jebeni reporteri, željni slave, navučeni na viski, koji kao nemi posmatrači, svedoče ljudskom stradanju. Mis'im...kakav je t'o pos'o, bre?! Ko može time da se bavi?!
Mislim da bi ovo moglo i na naslov. Lepo si to objasnio. Mada, ima valjda i fotografa koji su tu da bi zabeležili patnju i opomenuli ljude, a ne samo zbog nagrade.
Ne znam i ne želim da generalizujem, da budem sasvim iskren. Ali ja i govorim o velikoj većini njih koji se, iz razloga da ne bi poludeli valjda, sasvim distanciraju od svog, svakako, krvavog posla i žive kao nemi svedoci strahota. Ja ne bih mogao tako. Ne poznajem nikoga ko bi mogao tako. Bi li mogla ti da se pravdaš svojom profesionalnošću fotografskom da si u takvoj prilici? Sumnjam...
Jes' sa tim profesionalizmom uvek mora da ide neka doza rezervisanosti. Bilo je nekih stranih fotografa kod nas koji su dokumentovali strahote Prvog svetskog rata, zanimljiva reportaža. Kažu da su posle svega što su proživeli sa našom vojskom potpuno razumeli njihov mentalitet, mada ko zna. Šta god ove ljude motivisalo, nužno je zlo da ih ima. Jbg.
Da napravim jednu fotku ono sebe da uslikam u ogledalu, kako sam wepa ima odma' da dobijem Pulicera. mwa :P
Награда за квалитетно забележену туђу патњу? Болес'. Не би тако размишљали да се нађу у њиховој кожи.
+++
Hazim mu je kobjasnio neke stvari. Neka slika svoje noge par metara udaljene od tela pa možda i dobije nagradu lolo
+++
Али баш! И како онда Анђа да не усваја дјецу када види такве призоре.
Професоре +