Deca

Najprecenjeniji deo čovečanstva.

- Ala je naraso ovaj mali, svaka čast! Ko iz vode! Kolko ima godina?
- Dvanaes... E, pa znaš kako, deca su sve naprednija, danas brže rastu, pogle ga koliki je on...
- Mašala!
- ...a i svi su mu vršnjaci takvi. Mi toliki nismo bili.
- Ako, ako, na mlađima svet ostaje, da mogu bolje da povuku, ha-ha-ha-ha...
- Oće, bogami, i to bolje od nas! Gledam ove devojčice njegovih godina, to se sve već zadevojčilo, napupele, ne bi rekao da su mlađe od dvades!
- Jes, jes, vala baš! I ovi momčići, bre, ljudi kompletni, to ne znaš ni kad je bradu sranja obrijalo! Aaaa, brže rastu, nema tu...
- Al' da vidiš neki dan, pokvari mi se kompjuter, krči, kaže mi komšija, saće moj sin da ti vidi to, on šesnaes godina, otvori, začeprka, zatvori, ko nov!
- Pa da bre! Moderno doba, a dete, to ti je sunđer jedan, sve upijaju, ma sve znaju!
- Nego šta. Da su nam živi i zdravi pa jednog dana da nas naslede, ovaj moj, Bože zdravlja, samo neka nastavi ovako i ja sam srećan...
- Ej, Obradoviću, prijatelju, idem ja, moram da žurim, a daj Bože, da ti je ovaj Mladen živ i zdrav i pametan, pa jednom i državu da vodi!